Библиотека бенедиктанског манастира у Адмонту, у Аустрији, једна је од најлепших у свету. Оно по чему је позната јесте очаравајућа барокна архитектура. Широка је 14 м, висока 13, а дугачка 70 м. Ово је чини највећом манастирском библиотеком на свету. Састоји се из три дела.
Што се тиче књига, библиотека је право благо. У њој се налази око 70.000 наслова који потичу из манастира и преко 200.000 томова из целога света. Највредније благо чини више од 1.400 рукописа из осмог века и 530 инкунабула (рано штампаних књига пре 1500. године). Поред библиотеке, у опатији се може видети и црква, као и неколико музеја.
Адмонт опатија стара је око хиљаду година. Изградња је почела 1076, а библиотека је додата 1776. године. Творац је чувени градитељ и барокни архитекта Јозеф Хаубер. Библиотеку је изградио по налогу Матеуса Отнера. У украшавању су учествовали Јозеф Стамел, задужен за скулптуре, и Бартоломео Алтомонте, који је украсио сводове библиотеке и осликао фреске. Детаљи су углавном религиозног карактера, као што су Последњи суд, Пакао, Рај и други. Таваница се састоји од седам купола украшених раскошним фрескама које представљају напредовање људског знања. У читавом комплексу доминирају златна и бела боја.
Давне 1865. године избио је велики пожар који је претио да уништи целу опатију. Библиотека је спасена, али је изгорела манастирска архива. Реконструкција је завршена тек 1890. године. Још једна криза догодила се 1930, када је манастир био приморан, због недостатка новца, да распрода многа своја уметничка дела, а монаси су били исељени. Враћени су 1946. и од тада манастир и библиотека поново „живе“.
Манастир Адмонт неки сматрају „осмим светским чудом“, а од свих опатија на свету његова библиотека је највећа и најлепша. Она је многе посетиоце подсетила на велелепну библиотеку из цртаног филма „Лепотица и звер“.
Посета овој библиотеци у срцу Аустрије није вредна само због литерарног богатства, већ и због сусрета и упознавања са задивљујућом барокном архитектуром и уметношћу.
Кратку виртуелну туру библиотеком можете погледати на следећем линку:
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
