0%
У циљу обележавања Дана просветних радника разговарали смо са учитељицом Мирјаном Јовановић о изазовима и значају професије просветних радника. Наша саговорница, учитељица је у Основној школи “Др Зоран Ђинђић“ у Брзом Броду. У просвети ради 33 године, испратила је осам генерација деце, а од 2019. године стиче звање самосталног педагошког саветника. Ова година за њен рад важна је и због тога што је баш те године била и добитник Плакете за најбољег учитеља Нишавског округа. Њени ученици њој упућују „Не само бројеве и слова, већ много више, научили смо од Вас волети себе и друге“.
Нашој саговорници упућујемо велику захвалност на жељи да учествује у интервјуу и изнесе своје професионално искуство, а просветним радницима наше земље честитамо њихов дан! Задовољство је са вама сарађивати, а наша је мисија да се за ваш рад редовно чује!
С обзиром на то да смо сведоци тога да су просветни радници главни носиоци образовања, интервју смо започели питањима шта све ова професија са собом носи, које одговорности просветни радници на себе преузимају, као и на који начин им вера у њихову професију од стране друштва у раду помаже или одмаже.
Које све дужности са собом носи професија просветног радника у савременом образовању?
Учитељ је педагог који ствара осећај заједништва и припадности одељењу. Поседује конгитивне, функционалне, персоналне и етичке компетенције. Мора да буде иновативан и креативан. За наставу се мора нешто знати, а за васпитање се мора нешто бити. Велики део своје снаге, енергије посвећујем васпитном моменту. Развијам креативно и критичко мишљење код деце, позитиван такмичарски дух, телеранцију, солидарност, емпатију. Кроз различите активности, учим децу најпозитивнијим вредностима, јер научити таблицу множења и неке природне законе није тако тешко. Велики је и тежак посао учинити децу добрим људима. Тек то је за мене успех!
Какав облик друштвене подршке сматрате да би олакшао извршавање Ваших дужности?
Друштво мора да зна да је учитељ други родитељ и да је први корак детета у учионицу у ствари његов први корак у свет. Велика би сатисфакција нама учитељима била да недвосмислено добијамо подршку и поштовање од родитеља, Министарства просвете и на крају целог друштва где ће се истицати вредност и важност учитељског позива у вођењу и обликовању будућих генерација. Један вид таквог признања мени је успешна сарадња са родитељима и породицом. Родитељи ученика ме уважавају и имају велико поверење у мој рад. Поверење се гради годинама и делима кроз редовну наставу, ваннаставне активности, такмичења, приредбе, конкурсе, на путовањима. Шта ћете лепше од тога да вам ученици са радошћу долазе на час, а нерадо са њих одлазе?
Које предрасуде о просветним радницима бисте волели да буду разбијене?
Довољно дуго радим да ме предрасуде о мом занимању више не дотичу. Усредсређена сам на посао који највише волим и не занимају ме предрасуде попут оних: „Ма да, они имају зимски распуст, летњи распуст, раде пет сати дневно…“ Ми знамо да ли је то истина, колико себе дајемо у свом послу и шта нам је важно, а народ нека прича. Важно ми је шта о мени мисле моји ђаци и њихови родитељи. То се на крају ипак прочује. Ја знам да са собом увек понесем у мислима своје ђаке кући и да тамо настављам са припремама за следећи наставни дан који желим да им улепшам и олакшам. Дакле, моје радно време је неограничено.
Занимало нас је и на који начин учитељица посматра теоретски највишу вредност коју образовање у једном друштву носи.
Да ли сматрате да би образовање требало да буде посматрано као приоритетна сфера друштва? Зашто?
По мом мишљењу, да би нација била успешна и одржива у сваком смислу те речи, треба пре свега да буде здрава, а одмах затим и образована. Народ који је паметан и улаже у своје образовање је јак народ. Ми имамо велики потенцијал, али то нажалост, многи у друштву још увек не препознају или им то није приоритет.
Речи учитељице: “Учитељица сам и како каже једна моја ученица, да би био добар учитељ, увек мораш бити ученик. Учитељ заувек мора остати дете у срцу и души, али са главом мудраца од стотину лета. Уживање у гледању дечје лепоте и среће, чини да моје срце буде велико за тело!” усмериле су нас ка томе да истакнемо чињеницу да је наша саговорница усмерана ка сталном стручном усавршавању и стицању виших звања у својој професији, због чега смо интервју усмерили ка питањима везаним за педагошко образовање просветних радника.
На који начин педагошко образовање доприноси значају и ефективности учитељске професије?
Учитељ – педагог, педагог – учитељ! Сваки је педагог често у улози учитеља и обрнуто. Не можете одржати добар час ако не поштујете педагошке принципе и не поседујете компетенције које треба да има сваки педагог.
Шта за Ваш посао значи звање самосталног педагошког саветника?
У току припрема за стицање звања педагошки саветник, а затим и самостални педагошки саветник, јачала сам своје компетенције, усавршавала себе и свој рад са децом, родитељима, колегама. Значи ми јер ми је друштво на овај начин признало мој дугогодишњи квалитетан рад. То значи да је неко препознао великог учитеља у мени.
Питање којим смо завршили интервју тицало се визије о огранизацији наставе будућности, а на основу одговора учитељице закључили смо да је спремна да иде у сусрет развојним променама.
Са којим променама ће се, према Вашем мишљењу, суочити настава у будућности?
Настава већ трпи разне промене. Од наставника се очекује да јача дигиталну компетенцију, да ученика усмерава ка истраживачком и креативном раду. Наставник треба да прихвати ученике онаквим какви јесу и да следи, усмерава и јача њихове таленте, способности и афинитете. Улога наставника у савременој школи је сложена. Наставник мора имати компетенције да управља развојним променама у процесу наставе и учења, да развија кључне компетенције код ученика, да им пружи основу за даље учење. Задатак наставника савремене школе је да научи ученика како се учи. Успешно учити може само онај ученик који је научио како се учи.
Срећна сам јер имам јако оружје у својим рукама, а то је свестраност. У току свог рада и преношења знања и вештина које и сама поседујем (свирам хармонику и клавир, у фолклору сам играла осам година, рукомет тренирала петнаест година, певала у хору шест година, пишем песме и приче за децу), градим велике људе на које се будућност може ослонити.
Кроз интервју потврдили смо да се улога просветних радника не ограничава само на пренос знања, већ и да се проширује на формирање целовите личности ученика. Кроз речи учитељице увидели смо важност и значај њеног професионалног позива. Посвећеност професији, љубав према деци, свакодневна креативност и уложено време краси учитељицу, и њене колеге. Наш задатак је да њихове квалитете препознамо и пружимо им подршку да наставе да квалитетно обликују наше друштво.
Наша саговорница као дневник свог рада користи и јутјуб канал на којем приказује активности ученика, сарадњу са родитељима и богатство занимљивих тренутака које учитељ кроз своју професију доживи ( www.youtube.com/@mirjanajovanovic2605 ). Канал издвајамо као препоруку и могућност да се рад учитељице Мирјане испрати и искористи као добар пример педагошке праксе и иновација у настави.
Интервјуисала Катарина Анисијевић, мастер педагог
Фото галерија
https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/pedagogija/item/676-dan-prosvetnih-radnika-intervju-sa-uciteljicom-mirjanom-jovanovic#sigProId024f04f0fe
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.