Овај текст вам наменски долази баш у време празника, знајући да је управо овај зимски и хладан период, онај период у коме се затварамо у кућу у гледамо „Love, Actually“ или сличне филмове, као подстицај за размишљање о томе колико су љубавни филмови заправо обликовали наше односе према партнерским везама. На почетку овог текста ћемо истаћи статистичке податке за оно што сте можда и сами слутили, податке који се тичу тога колико ми заправо времена проводимо испред телевизора? Наиме, када говоримо о филмовима, важно је поменути да је телевизија (а у склопу ње и филмски и серијски програм) заузима један велики део дана просечног грађанина Србије. Тако статистички подаци, за 2015/2016. годину, показују да је Србија друга земља по реду у Европи по просечном дневном времену проведеном испред телевизора (Statista) и да људи у Србији проводе просечно скоро пет и по сати испред телевизора у току једног дана. Уз ове податке треба узети у обзир и то да многи од нас данас гледају филмове преко телефона и преко компјутера, и то много чешће него преко телевизора. Овај податак је важно поменути, јер он показује да је телевизија агенс социјализације који је веома присутан у нашој земљи.
Показало се да филмови на нас, на своје гледаоце, могу да остваре како позивитне тако и негативне утицаје. Тако, на пример, филмови стварају или барем повећавају предрасуде који људи имају о ментално оболелим особама (Walh & Lefkowits, 1989). Са друге стране, показало се да филм може да доведе и до неких побољшања када је у питању наш став ка другим људима. На пример, показало се, да када је садржај филма такав, он може смањити предрасуде које људи имају према имигрантима (Perosanz & Rovira, 1998). У једном другом истраживању се показало да филмови могу створити позитивне ставове према хуманоидима (људсколиким роботима) (Appel, Krause, Gleich, & Mara, 2016).
Али на страну ове разне ефекте филмова. Нас овде занима, заправо, у каквој је вези романса у филмовима са нашим односом према љубавним везама. Ако се питате зашто је ово битно, присетите се колико сте ви лично романтичних филмова погледали. Било то вашом вољом или да учините некоме. Сви смо гледали по неку мексичку теленовелу, неку Касандру, Перегрину, „Три брата и три сестре“ како жаргонски зовемо једну од најпопуларнијих мексичких теленовела. Зар нисмо сви у периоду адолесенције имали неког глумца који нам се допадао. Бреда Пита, Џонија Депа, Анђелину Џоли или Хали Бери. Дакле, када се присетите тога колико је ваше време испуњено и/или било испуњено романтичним садржајима из филмова и серија схватићете зашто је битно бавити се овом темом.
Оно што истраживања из области психологије показују јесте да 90% младих људи информације о љубави и љубавим проблемима налазе у филмовима, 94% њих на телевизији док се само 33% њих обраћа мајкама а 17% очевима за овакве информације (Bachen & Illouz, 1996). Чак су у неким навратима и сами млади људи изјављивали да су медији ти који су одговорни за њихове ставове ка романси (Illouz, 1998). Запањуће зар не? На основу овога изгледа као да о везама највише учимо из садржаја за које свесно знамо да нису реални и да су измишљени. Тако гледајући „Три брата, три сестре“ можемо да стекнемо став да је љубав исто што и судбина, да за сваког од нас постији једна, једина и права особа и да ће нас она сама пронаћи, без да ми прстом макнемо у тој потрази! Гледајући Жену Мачку са Хали Бери, стандарди о партнеру се могу толико подићи да просто постане немогуће да их реална особа задвољи. А да не говоримо ништа о Дизнијевим цртаним филмовима где „љубав побеђује све“ и то баш у последњем моменту!
Психолози који се баве овом темом су доказали да су романтични садржаји које гледамо заиста повезани са нереалним романтичним уверењима, али и са степеном задовољства који ми осећамо у нашим, реалним везама, које остварујемо са друге стране малих екрана (Holmes, 2007; Hefner & Wilson, 2013; Holmes, 2004). Тако, на пример, Холмс (Holmes, 2007) показује да је преференција за медије оријентисане ка романси (биле то серије или филмови) повезана са уверењем да постоје сродне душе које су предодређене једна другој као и са уверењем да је читање мисли нешто што се очекује у вези. Даље, Хефнер и Вилсон (Hefner & Wilson, 2013) показују да романтичне комедије остварују ефекат на једно од романтичних уверења: идеализација партнера, али и то да романтичне комедије остварују другачији ефекат на гледаоце зависно од њихових мотива за гледање. Наиме, романса остварује највећи ефекат на оне гледаоце који као мотив за гледање филмова и серија имају учење.
Друго интересантно истраживање (Shapiro & Kroeger, 1991) показује постојање везе између нивоа изложености романтичним романима и комедијама и иреалних романтичних уверења. Такође, Segrin i Nabi (2002) показују постојање повезаности између нивоа изложености медијима оријентисаним ка романси и иреалних очекивања од брака попут наредних: љубав је основа за бирање партнера, љубав на први поглед, једина и права љубав, права љубав траје заувек, и двоје заљубљених могу да превазиђу све препреке које се појаве на њиховом путу. Аутори једног другог истраживања (Ferris, Smith, Greenberg, & Smith, 2007) су испитивали изложеност студената емисијама које се тичу „забављања“ (енг. датинг) а резултати су показали да они испитаници који су у већој мери изложени оваквим програмима, у већој мери и подржавају ставове и уверења које можемо наћи и видети управо унутар тих програма. Даље, Холмс (Holmes, 2004) показује да што су више испитаници изложени романтичним филмским садржајима, то су код њих израженија и дисфункционална романтична уверења и то следећа: идеализација партнера, читање мисли се очекује у вези, различита мишљења су деструктивна за везу и судбина спаја сродне душе.
Холмс (Holmes, 2007) показује и да постоје извесне разлике између мушкараца и жена када су у питању дисфункционална романтична уверења. Тако се показало да је код жена у већој мери изражено уверење да постоје сродне душе које су створене једне за друге, док је код мушкараца у већој мери изражено уверење о сексуланом перфекционизму. Разлике између мушкараца и жена када су у питању преференције за медије оријентисане ка романси, међутим, нису пронађене.
Ово наравно не значи да су романтични филмови нужно штетни и лоши. Ове приче умеју да буду јако дивне и опуштајуће. Оно што овај текст поручује јесте да не очекујете од вашег партнера да као Игнасио Контрерас упадне на ваше нежељено венчање попут Касандриног и спаси вас ваше судбине јер он просто зна шта ви желите без да му/јој ви то кажете. Партнери у реалности не могу да „читају“ ваше мисли и да знају ваше потребе без да им ви кажете. Осим тога у реалности ваш партнерски однос није ствар судбине већ вашег труда, компромиса и разговора. Дакле, слободно се опустите уз ваше најдраже романсе за време празника, само не преносите моделе партнерских односа који тамо постоје у ваш сопствени.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
