У савременој богословској литератури се преобраћање Русије у хришћанство сматра прелазом од лажи ка истини, од паганске таме ка светлу нове вере.
Староруски летописац, аутор Повести о минулим временима је примећивао да су Руси хришћани “само на папиру”, а да живе као пагани. Тако се јавља коцепт двоверја. У периоду раног хришћанста у Русији народ је буквално постао двоверан јер је само присајединио хришћанство паганству. С једне стране су се молили хришћанском богу, или по њиховој представи – боговима, а са друге стране паганским. Обе религије су се практиковале истовремено.
Почела је градња хришћанских храмова широм читаве земље. Занимљиво је да су се осим уобичајених градиле и многобројне тзв. “кућне цркве”. Такве кућне цркве биле су у ствари пагански обичај практиковања вере кога се народ веома чврсто држао.
Привлачи пажњу и обичај који је био распростањен у Старој Русији, а то је рушење храмова и манастира противника у рату. Са хришћанске тачке гледишта такав однос према религиозним светињама сматра се грехом, а по убеђењу пагана – порушити светилиште непријатеља значи лишита га божје заштите и самим тим победити. Пагани су веровали да када ратују, не ратују само људи, већ и њихови богови учествују у борби. Борци су штитили богове и богови су штитили борце.
Хришћански свеци постали су преобраћањем паганских божанстава, а и црквени календар је повезан са током паганских празника. На смену бога Перуна долази Исус Христ, о чему сведоче и древни аутори. Исус Христ добија неке особине Перуна. Људи су му се клањали на исти начин као Перуну, молили да буде милостив и да народу благостање.
Богородица је заменила Рожанице у функцији женског божанства плодности. Популарност култа Богородице у руском православљу објашњава се тиме да она добија особине женских паганских божанстава. Илија пророк добија црте бога Перуна Громовника, Јован Крститељ се доводи у везу са обичајима који се тичу празника Купала. Прототипом светих Козме и Дамјана је био Сварог, заштитник ковача и земљорадника.
Ако бисмо поставили питање шта је у већој мери утицало на поглед на живот старосруског народа – паганство или хришћанство, можемо рећи да је то било паганство. Тек се у XIV и XV веку, када се хришћанство потпуно усталило, може говорити о напуштању паганства, те народ формално постаје хришћански. У народу се, пак, и даље чувају пагански обичаји који су помешани са хришћанским.
Фроянов И. Начало христианства на Руси»: Ижевск; 2003
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
