FACE OF IRON
Somewhere amid those Carpathian winds
That so often weep their long-borne toils
Over serrated rock and green velvet,
There were among those grayest, like seeds
Planted that had never found light, whispers foiled
By fear telling a past that lingered still, severed
From memory and scarce for ears to hear
If undissuaded by forest paths that pass
Stony ruins with broken beams – lonely relics
Of a life once lived – and unmoved by sorrow,
Then one such heart, persistent in intrusion, crass
In manner, might catch the wind from shrivelled lips
Of a god that roamed once where hollow
The rain now echoes its land
Under sunlit moon did he only appear,
Weaved such magick afore faces drear
That the forest sang as it sings no longer
His beauty into melody, vain, yet stronger
Than any man's resolve to chaste –
To heart and flesh he laid waste
Like a bolt of lightning stuck in the ground,
No soul could escape the flash, the sound,
The roar of nature made serene,
Robed in starlight,
Robed in the stream
His eye was a water to the parched of mouth,
So he drowned all sorrow and hunger with his sight
Yet not for long could he evade the night –
A dark horseman came, stole him south,
Face clad in iron wonted drought
The dark horseman came,
The wind was mounted,
The sun was shame
He tried for good,
Yet it somehow waned,
So he stood at odds,
Awaiting pain
The face of iron
Hid the man
Who feared the storm,
Sword in hand
He built the walls
Over blighted land,
Yet water ran
Deeper than his command
And voice could never reach,
Though it tried
Its mask to breach
Face was clad in iron,
And so, he would never speak
These whispers still claim that this horseman remains,
Though this heart could nowhere see,
Concerned only with this enmity
To Reason, to uproot it from this ancient legacy
Of gods past and horsemen present –
It saw not that the moon was crescent,
That iron lightning had enfolded,
Or that the lips beside it were lost by the morning
It merely ventured further, losing something with the memory,
Failing to scatter seeds to the skies still storming,
And drought remained in the name of silence
Like a pylon unassuaged,
Kept clothing more faces
In iron
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
