Радни центар и кафић Звуци срца настао је у оквиру хуманитарне организације Дечје срце са циљем пружања подршке особама са сметњама у развоју и њиховим породицама. Овакав инклузивни кафић, у коме запослене искључиво чине особе са сметњама у развоју, први пут у Србији се појавио 2019. године и то у Београду. За свега пет година, по узору на кафић из главног града, отворене су кафе-радионице најпре у Суботици, затим у Панчеву, а након тога и на најновијој локацији – у Нишу. Поред хумане мисије којом се води овај кафић, оно што Звуке срце одваја од других кафића јесте да он функционише по принципу донација. Ставке из менија, дакле, немају цене јер се на овом месту не плаћа већ се даје добровољни прилог који пружа подршку даљем радном ангажовању и запошљавању особа са сметњама у развоју. Студенткиње социјалне политике и социјалног рада Дара, Ања, Николина и Анђела су волонтерке Звука срца и у наставку текста поделиле су своје утиске о овом искуству.
„За кафић где се срцем ствара и негује различитост чула сам још пре неколико година преко друштвених мрежа. Како је тада он постојао само у Београду, пожелела сам да се овакав кафић отвори и код нас, у Нишу. Убрзо, жеља ми се остварила. Ипак, ја сам се за волонтирање у Звуцима срца јако тешко одлучила. Иако сам слушала само речи хвале, за мене је волонтирање била једна непозната ствар, најпре јер нисам имала искуства. Двоумила сам се током целог студирања. Са једне стране, имала сам превелику жељу да се придружим и волонтирам у неком удружењу хуманог карактера, док је са друге стране страх побеђивао. Бојала сам се како ћу се уклопити, да случајно нећу нешто „упрскати“, некако погрешити, неког увредити. Сада, са мало више искуства, схватам колико је овакав начин размишљања био ограничавајућ за мене. И заиста, и након неколико месеци, осећам се много слободније и безбрижније.
Ово није само кафић – то је и простор где се сусрећу осмеси, искрене приче и топлина људских срца. Амбијент је уређен са пуно љубави. У оквиру кафића се организују и филмске и књижевне вечери, рођендани, музички наступи локалних уметника и мноштво других активности чији је циљ да упозна и споји заједницу са запосленима. У плану јесте и отварање радионице где ће млади са сметњама у развоју учествовати у изради различитих производа који ће се продавати у кафићу. Свака испијена кафа у кафићу доприноси нечему већем – бољем и праведнијем друштву. Простор је топао, украшен порукама добродошлице и књигама које гости могу да читају током испијања кафе и које могу да понесу кући.
У кафићу, ми волонтери јесмо ту да пружимо подршку приликом припреме наруџбине и услуживања муштерија. Учимо заједно како се припремају разне врсте кафе, како се правилно послужују гости, како се брине о радном простору и мноштво других послова који ће запосленима користити у даљем раду. Вежбамо и оне послове који запосленима лакше иду, али и оне који умеју да изазову негодовање. Поред провођења времена у кафићу, током волонтирања укључила сам се у различите акције које су подразумевале информисање грађана о сврси удружења.
За мене ово искуство много значи јер сам научила много тога пре свега о себи. Поред личног напретка и стечених нових познанстава, променио ми се поглед на људе. Најзад, имам утисак да у кафићу никада нисам остала колико сам планирала, јер док сам тамо време лети великом брзином. Одушевила ме је величина одазива грађана Ниша и околних места, који су чули да се у Нишу отворило нешто ново и лепо, са циљем да гради „боље сутра“. Мноштво је одушевљених људи, који пружају подршку и препознају да је веома важно пружити могућност за радно ангажовање и сагледавати особе са сметњама у развоју не кроз призму њихових ограничења, већ кроз широки спектар њихових потенцијала. То је једини начин на који могу да се разбију предрасуде и превазиђу поделе у друштву.“
Дара Ђорђевић
„До сада се нисам сусрела са радом са особама са сметњама у развоју и зато ми је искуство волонтирања у кафићу Звуци срца звучало занимљиво. Приликом пријављивања сам се бринула да ли имам довољно знања и вештина за тако нешто, али све недоумице су нестале након нашег првог сусрета. Када сам организовала своју прву радионицу везану за Дан заљубљених, ухватила ме је трема и мислила сам да то нећу моћи да изведем како треба. Моји страхови су нестали чим је радионица почела и када сам видела колико су људи спремни на сарадњу. Зато сваког волонтера бодримо да организује радионицу која је везана за нешто што они воле и цене. Имала сам осећај да су све моје бриге биле само последице начина на који се прича о њима у друштву.
Једна посета кафићу је довољна да разбије сваку предрасуду о особама са тешкоћама у развоју. Они, као и сви, воле да се шале, причају о својој породици и пријатељима и о својим проблемима. Спремни су да уче из својих грешака како би постали успешни радници. Воле да поразговарају са свима који посете кафић, а понеке и да загрле.
У Звуцима срца је атмосфера коју ниједан други кафић нема. Свако ко је дошао једном би се вратио по још једну кафу која се служи срцем. Дешавало се да и сама дођем нерасположена, али би ми бројни осмеси улепшали дан, а све моје бриге нестале. Најлепши тренуци су када се они који раде осете поноснима што су савладали неку препреку или када приметимо да се почетници полако опуштају и крећу да раде са много више самопоуздања. Позитивна енергија која се осећа током волонтирања је кренула да се шири и на друге делове мог приватног живота. Вратила ми се вера у доброту потпуних странаца који нам понекад улепшавају дан својим малим гестом и лепим речима. Јако ми је драго да и даље постоје људи који су хумани и желе да подрже особе које се теже запошљавају и тако учине добро дело.“
Ања Димитријевић
„О кафићу Звуци срца сазнала сам преко колегиница које су почеле да волонтирају тамо. Чула сам да је кафић веома топло место, да је атмосфера веома пријатна и желела сам да постанем део те заједнице. У кафићу почела сам са волонтирањем у децембру. Стекла сам бројна познанства и пријатељства. Рад није тежак, корисници су свакодневно у кафићу и пружају топлину и осмех свакоме ко дође у кафић. Свако од њих има своју причу. Волонтирање ме је научило да свет могу да погледам на другачији и лепши начин, да свет може бити боље место са доста емпатије. Они су млади људи којима је пружена прилика да покажу колико могу и знају. Једна испијена кафа у кафићу јесте најлепша кафа коју можете попити, направљена са пуно љубави и посвећености. Кафић ради сваког дана, осим недељом, a током дана волонтери и корисници партнерски раде. Поред књига којима се гости могу послужити, постоји и књига утисака где гости могу забележити своје коментаре, похвале, предлоге и захвалности током боравка у кафићу. Гости кафића често кажу да управо због запослених долазе у кафић. Због њиховог пруженог осмеха, искреног погледа, начина на који им прилазе и због посебног осећаја који понесу са собом кад одлазе из кафића.“
Николина Капетановић
„Волонтирање у кафићу Звуци срца било је једно од оних искуства која мењају поглед на свет. Особе које раде у кафићу су посвећене, ведре, искрене и поносне на оно што раде. Сваки дан је другачији, испуњен искреним разговорима, ситним гестовима пажње и атмосфером у којој свако осећа да припада. Научила сам много – о емпатији, стрпљењу, поштовању, али и о снази саме заједнице. Гости који долазе кажу да се у овом простору осећа посебна енергија. То је место где није битно колико брзо радиш, већ колико искрено желиш да допринесеш. Поред свакодневног рада, наш кафић је и простор где се редовно организују различите активности које додатно уједињују људе, и пружају прилику за дружење, забаву и међусобно повезивање. Ми, волонтери, постали смо једна велика породица. Учимо једни од других, ослањамо се једни на друге и растемо заједно из дана у дан. Али, ништа од овога не би било могуће без Соње – жене која је својим трудом, енергијом покренула целу ову причу. Соња је видела потенцијал, тамо где су други можда видели препреке. Увек је ту да нас подржи, саслуша и да нас инспирише, како наше запослене, тако и нас волонтере.
Као волонтер у Звуцима срца имала сам прилику да упознам људе који су другачији, а веома посебни људи. Научила сам да је стрпљење врлина, а да је загрљај и понеки савет вреди више од решења. Зато желим да позовем све младе људе, студенте, моје колеге да нам се придруже. Позивам вас да се прикључите као волонтери у кафићу Звуци срца. Било да имате сат времена недељно, или вољу да учествујете редовно – ваша помоћ је драгоцена. Овим нећете само помоћи другима – већ ћете стећи неко ново искуство. За више информација, или како да се укључите, можете посетити кафић на адреси Бранка Крсмановића 17, или контактирати тим преко друштвених мрежа.“
Анђела Михајловић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
