Od novinarskih nadnaslova do Fejsbuk caption-a

 9. април 2021.  Друштвене мреже

Коментари

1141 речи, ~6 минута читања

0%

Садржај

Врх стране

Коментари

О аутору

Miša Vučković student četvrte godine Komuniciranja i odnosa s javnošću

Novinarski naslovi nisu oduvek uživali značaj koji ih danas karakteriše. Sa pojavom prvih vidova javne pisane komunikacije 59. godine pre nove ere, nisu došli i kombinovani i samostalni naslovni blokovi kakav danas prepoznajemo. Glavni razlog za to je što su tadašnje pločice premazane voskom zvane „Acta Senatus“, koje je „diktirao“ ni manje ni više nego Julije Cezar, sadržale uglavnom odluke ili koncizna obaveštenja koja su bila namenjena građanima, te kao takve nisu ni zahtevale postojanje naslova koji bi bili njihov sublimat. Čak i kasnije sa širenjem lepeze tema izveštavanja sa odluka senata na dnevne događaje („Acta diurna“), nije došlo do nastanka i upotrebe naslova.

Tek pod uticajem Pulicerovog „World-a“, Nortklifovog „Daily Maily-a“ i Miloovog „Le Petit Journal-a“ krajem XIX i početkom XX veka, sazreva shvatanje o značaju naslovnog bloka u prezentaciji medijskog sadržaja, te tada velike redakcije počinju da angažuju posebne ličnosti koje se bave kreairanjem naslova. Popularnost i upotreba naslova ne jenjava ni danas, pogotovo ako posmatramo podatak da 70% čitalaca pročita isključivo naslove (Jevtovic, Petrović, Aracki, 2014).

Potpunu naslovnu kompoziciju tekstova u štampanim medijima čine naslov, nadnaslov i podnaslov. Ovakav naslovni blok ima višestruku funkciju. Tu su da informišu, analiziraju, ali ujedno i budu takozvani „mamaci“ koji će čitaoce zainteresovati da pročitaju vest u celosti. Treba odmah napomenuti da ove karakteristike nisu vezane isključivo za kombinovane naslovne blokove (integracija naslova i nadnaslova, naslova i podnaslova ili pak sva tri dela naslovnog bloka), već za naslove uopšteno. Zasebno posmatrajući svaki od delova naslovnog bloka, nadnaslov je tu da nam pruži širi kontekst vesti odgovaranjem na pitanja kad i gde, naslov da poentira konciznim odgovorom na pitanje šta, a podnaslov da pruži dopunske informacije i odgovori na preostala pitanja kako i zašto.

Sada kada smo pokrili teorijski minimum za razumevanje teme, treba napomenuti da iako od početka razvoja štampe nije bilo zahtevano da svaka vest mora sadržati sve tri naslovne komponente, to je bila praksa novinara. Danas je na portalima, koji predstavljaju onlajn verzije štampanih novina upotreba podnaslova i nadnaslova sve manje zastupljena. Da li zbog ubrzanog protoka informacija i uvećanja broja vesti koje svakog dana dopru do čitalaštva ili nekog alternativnog razloga, nadnaslov i podnaslov pali su u senku kratkih, bombastičnih naslova. Ovo je posebno postalo karakteristično za onlajn izdanja štampanih medija i novinske portale uopšteno, dok se u samoj štampi tu i tamo idalje provuče po neka potpuna ili okrnjena naslovna kompozicija.

Ali, sa razvojem tehnologije i svesti unutar medijskih kompanija o upotrebi društvenih mreža dolazi do razvoja nove tehnike izražavanja koja u mnogome može podsetiti na nadnaslove u tradicionalnoj štampi. Reč je o opciji “caption” ili opisima koje korisnici društvenih mreža mogu dodati uz fotografije, video ili neki drugi tip sadržaja podeljenog sa interneta. Iako ova opcija postoji na velikom broju društvenih mreža, uzećemo primer upotrebe Fejsbuka kao jedne od prvih društvenih mreža, kao i one koje i danas veliki broj medija koristi kao dodatni kanal distribucije svojih sadržaja. Opisi se korisnicima društvenih mreža pojavljuju u sklopu objave na društvenoj mreži, iznad same vesti, ali nisu povezani sa linkom koji će vas odvesti do vesti na portalu, što znači da će funkcija nadnaslova biti ispunjena samo ako do vesti dođemo posredstvom društvenih mreža.

Aktivnu primenu ove tehnike možemo posmatrati na lokalnom primeru u komunikaciji portala “Južne vesti” posredstvom društvene mreže Fejsbuk. Uz svaku vest podeljenu na ovoj društvenoj mreži, novinari“Južnih vesti” ostave vid dopune u vidu Fejsbuk opisa. Ona nekada može biti u obliku samo jedne reči ili krnje rečenice, dok su najčešće to kratki paragrafi sačinjeni od jedne ili dve rečenice. Zanimljivo je da na ovaj način oni teorijski gledano preuzimaju funkciju podnaslova, ali zbog pozicije koju imaju prilikom objave sadržaja (a to je iznad samog sadržaja), te ih ujedno možemo posmatrati i kao svojevrsne nadnaslove.

Ovaj način “dopune” vesti nije ostao rezervisan samo za određenu sferu dešavanja, što možemo videti na primerima gde su opisi dodati vestima iz oblasti sporta, unutrašnje politike, kulture i hronike (fotografije 1,2,3, Izvor: Južne vesti).