Комуникологија

GODINU DANA KOVID-19 PANDEMIJE: ŠTA JE NOVO U NOVIM MEDIJIMA?

19. март 2021. Комуникологија
Коментари
818 речи, ~4 минута читања

0%

О аутору

Александра Пешић студенткиња четврте године Комуницирања и односа с јавношћу

Iako mnogi od nas još uvek procesuiraju šta se to desilo marta 2020. godine, pandemija korona virusa nije stala, štaviše, u novom je zamahu, čak godinu dana nakon njenog proglašenja. I dok se nama čini da se skoro ništa nije promenilo u našem svakodnevnom životu, digitalne tehnologije i njihovo korišćenje značajno napreduju. Šta je to novo u novim medijima 2021. godine?

Uvek postoje, i uvek će postojati „novi mediji“. Načini prikupljanja i distribucije vesti evoluiraju sve većom brzinom. Svedoci smo toga kako svetske krize traže brzo prilagođavanje novonastalim uslovima. Tako je pandemija prošle godine, usled ograničavanja fizičkih kontakata, uslovila „migraciju“ ljudi u onlajn okruženje. Onlajn se socijalizujemo, učimo, radimo, kupujemo. Nastaju promene u našim navikama, kojih medijske kuće i kompanije moraju biti svesne da bi opstale u svetu koji se brzo menja.

Evo koje su se velike novine pojavile u prethodnih 12 meseci na Internetu:

1. Stariji od 55 „dolaze“ na internet

Broj korisnika Interneta (uz to i mobilnih telefona i laptopova) povećava se svake godine. Od januara 2020. do danas, 319 miliona korisnika došlo je u onlajn okruženje u celom svetu (izvor: DataReportal, https://datareportal.com/), a kada je reč o našoj zemlji, beleži se porast u broju korisnika Interneta od 2% u odnosu na 2019. godinu. Sada, ono zanimljivo: broj korisnika interneta starijih od 55 godina povećao se za 9,2% kod muške populacije, i čak 15,9% kod ženske za samo godinu dana, dok skoro 5% više građana ovih godina koristi mobilni telefon (Izvor: Republički zavod za statistiku R. Srbije).

Uglavnom kao posledica fizičke distance, pripadnici takozvanih „bejbi bum“ i „X“ (iks) generacija postaju Internet korisnici, samim tim, konzumenti novih medija. To dalje uslovljava dosta noviteta: nude se posebni internet paketi starijima od 65, marketari ih ciljaju onlajn preko portala i društvenih mreža na kojima su najviše prisutni, sadržaj vesti se prilagođava… Zanimljiva karakteristika starijih korisnika jeste i to što su oni u najvećem broju slučajeva najodgovorniji za širenje lažnih vesti preko Interneta – čak 7 puta više dezinformacija šire osobe starije od 65 godina, u odnosu na one mlađe od 29 (Izvor: B92).

Novo novimediji 1

2. Kupovina preko društvenih mreža

Onlajn kupovina nije ništa novo. Međutim, kupovina preko društvenih mreža zaobilaženjem „poruke u DM" (direct messages, Instagram opcija dopisivanja) je u usponu. Instagram i Fejsbuk su platforme koje su već implementirale „ecommerce“, a veruje se da će ih pratiti i drugi. S obzirom na povećanje obima onlajn kupovine usled pandemije virusa, ovaj potez doneće mnogo koristi svima koji se bave trgovinom putem Interneta.

Pored posebne kartice sa opcijom za „šoping“, kupovina je moguća i preko objave koja ima oznaku u uglu u vidu kese. Odatle se dalje može videti cena, dostupne veličine, proizvod se može dodati u korpu, a vi možete platiti preko „Facebook Pay“ opcije, koja pamti vaše podatke za plaćanje sa Fejsbukove platforme.

Ova novina omogućava brendovima da dobijaju porudžbine i preko društvenih mreža, čime se automatski menja i njihov marketing – prelazi se na marketing preko društvenih mreža, kolaboracije sa influenserima i slično. Možemo li reći da sa ovim drušvene mreže dobijaju još jednu značajnu funkciju?

Novo novimediji 2

3. Video sadržaji postaju dominantni sadržaj u onlajn sferi

Trend koji se pojavio početkom 2020. godine i dalje je prisutan. Video sadržaji dobili su prednost u odnosu na statične fotografije i slike, prvenstveno zbog toga što privlače više pažnje, pa su i društvene mreže počele da nude reklamiranje video sadržaja svima koji poseduju Facebook Page odnosno Instagram Business profile, upravo zbog boljih rezultata ovakvih reklama.

Osim toga, danas imamo mnogo više vremena za ovakve sadržaje, što nam dokazuje i porast korisnika Jutjuba, povećano korišćenje Instagram i Fejsbuk „live“ opcije, kao i IGTV-a.

Pored povećanog deljenja videa na društvenim mrežama u svrhe edukacije, predstavljanja proizvoda, deljenja iskustava i slično, video sadržaje koriste i mediji u svojim onlajn izdanjima. Obično se uz napisanu vest koriste i fotografije, ali i video preuzet od nekog, podeljen sa neke društvene mreže (uglavnom sa Jutjuba), ili snimak koji je bio prikazan i na televizijskom kanalu istog medija.

Novo novimediji 3

Ovi noviteti mali su deo svega što se u novim medijima izmenilo pod uticajem pandemije koja je zahvatila svet prošle godine. Ipak, jesu dokaz da ovakvi svetski događaji i fenomeni mogu uticati na naše navike, koje dalje uslovljavaju promene u poslovanju, kako lokalnih firmi, tako i globalnih multikorporacija. Krize pokreću promene u društvu, i mogu predstavljati velike prekretnice. U godini koja je iza nas, to smo osetili i na svojoj koži.

Više se odavno ne postavlja pitanje da li će se u onlajn svetu i novim medijima nešto menjati, pa ni kada, ni koliko često. Nove opcije, nove aplikacije, nove mogućnosti predstavljaju nam se skoro svakog meseca, možda i svake nedelje. Uzimajući to u obzir, sada jedino možemo da se pitamo jeste – gde će biti granice tih promena?

novi mediji , digitalne tehnologije , Covid 19 ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600