Priča je oduvek bila krucijalna za novinare. Oni koji su uspevali da umešno predstave stvarnost, bili su autori najboljih priča – vešti novinari. Iako sintagma “novo novinarstvo” postoji već decenijama, značenje tog pojma danas je bitno izmenjeno. Kao posledica toga, javlja se sve veća potreba za primenom novih tehnika izveštavanja, što predstavlja ništa drugo do primenu nešto drugačijeg storytelling- a.
Jasno je da o informativnom u eri “novih medija” ne možemo govoriti na isti način kao sredinom prošlog veka. Izmenio se sam obim informativnih sadržaja, forma u kojoj se pojavljuju, kao i način na koji im mi kao korisnici pristupamo. Mnogi se smelo već služe sintagmom “novo novinarstvo” ali zaboravljaju na činjenicu da se on koristi više od pola veka.
Pridev “novo” je tih 60-ih služio da opiše pristup koji je podrazumevao upotrebu književnog stila i izvesnu promenu forme novinarskog izraza. Jedan od viđenijih predstavnika narativnog novinarstva, kako se još taj novinarski pristup naziva, jeste Gej Taliz (Gay Talese), koji je za osnovnu razliku između novinarstva i storytelling-a naveo odnos prema realnosti. Verujem da je tom prilikom mislio na informativnost, ili kako je već jednom rekao, “proverljivost” realnosti.
To može da ukazuje na mogućnost da je došlo do novog razumevanja pojma priče usled praktikovanja manje činjeničnog izveštavanja. Nekada je u novom novinarstvu tradicionalnih medija, priča bila orjentisana prema uskom krugu književne publike koja nije imala pristup gomili kratkih onlajn vesti i izveštaja o događajima kakva su bila recimo ubistva. Tada su na primer, građani Kanzasa u Americi imali dovoljno vremena za Kapoteove (Truman Kapote) sage o “Hladnokrvnom ubistvu”. Mi ga nažalost nemamo.
Multimedijalni storytelling
Onaj prozni stil na koji nas je “novo novinarstvo” naviklo, osim u književnosti, zadržao se jedino u brand storytelling-u koji ama baš nikakve veze nema sa činjenično zasnovanim izveštavanjem. Međutim, sama literarnost je u eri novih medija bitno promenjena, tako da poetski izraz više ne podrazumeva nužno tekstualne medije. Zato je u novom novinarstvu na snazi multimedijalni storytelling.
To znači da priča može biti jednako dobro izražena tekstom kao u Kapoteovim i Tompsonovim (Hanter S. Tompson) romanima, i vizuelno kroz digitalnu fotografiju, digitalni video zapis, animaciju i slično. To je stav koji je blizak novoj generaciji medijskih radnika i korisnika. Upravo se u tom stavu koji prizilazi iz svesti o revolucionarnim promenama u svetu informacionih tehnologija, ogleda i ono što novo novinarstvo zapravo čini novim.
Kada se u kontekstu te revolucije posmatra ovakav storytelling, on se može shvatiti kao uzrok i posledica. On je posledica naučno-tehnološkog razvoja i osnovnih principa na kojima počivaju novi mediji. To znači da je priča kao takva danas generisana digitalnim kodom, da je u svojoj suštini fraktalna, automatizovana i promenljiva i da je upravo zbog toga lako promeniti i njen format. On je ujedno i uzrok neprestanog prilagođavanja narativa i promene trendova u informativnom izveštavanju.
Tako, novinarstvo danas, ne odlikuje primena nekakvog novog stila, već potpuno novog jezika. Multimedijalni jezik kojim se čak i literarno možemo izraziti ukoliko ovladamo njegovom gramatikom. Na osnovu toga, čini se da je neophodno da novinari prestanu sa kaskanjem za “novinama” u sferi svoje profesije jer se u njoj naučna otkrića implementiraju munjevitom brzinom. Možda se baš i ovde neko od njih i zaustavi, i o novom novinarstvu počne da misli kao o digitalnom storytelling-u.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
