Зашто је Ђура Јакшић на фијакеру седео тако да може гледати унатрашке, ко су драге најпознатијих српских романтичарских песника, које су то њихове песме и данас радо слушане као изворне народне и староградске композиције, како је Змај изразио своју љубав Ружи Личанин и ко је био Шандор Петефи – све се то могло сазнати у онлајн презентацији књижевно-уметничког и наставног пројекта Романтизам из другог угла ученика Економске школе у Нишу и њихове предметне професорке Оливере Аризановић. Пројекат је, сасвим умесно, остварен у оквиру програма Научног клуба Регионалног центра у Нишу и уз подршку Центра за промоцију науке у Београду, а за циљ има, према речима аутора, промовисање српске традиције, књижевности и културе, и то на начин који је духовит, пријемчив и занимљив. Осим тога, пројекат потврђује важност самосталног истраживачког рада у наставном процесу, потребу да се бар мало изађе из оквира наставног програма и уобичајених наставно-образовних метода: односно, да се настава учини креативним процесом, а градиво, које са ове дистанце просечном средњошколцу може изгледати сувопарно, прикаже у новом, освеженом светлу садашњице. Аутори пројекта су то заиста остварили, како кроз видео-издање своје представе – перформанса (доступном на https://www.youtube.com/watch?v=T8DYtgeOXcU), тако и кроз живу и врло занимљиву презентацију читавог пројекта. Тако су 20. марта учесници Зум састанка били у прилици да тестирају своје познавање аутора текстова композиција попут Тијо ноћи (Змај) или На крај села чађава механа (Александар Петровић а.к.а. Шандор Петефи), чиме би „добили карту” за улазак у свет романтизма из другог угла. А прича о српском романтизму је, према речима проф. Аризановић, „врло жива и присутна у нашим животима, иако је везана за 19. век и романтизам”. Након урађеног теста, који је требало да учесницима састанка послужи као нека врста оријентира или мерила за процену знања усвојеног путем презентације, приказана је и представа Романтизам из другог угла, заправо сценски колаж цртица из живота српских романтичара, рецитала и музичких перформанса. Надахнуће за представу ученици су пронашли, према сопственим речима, „у занимљивим детаљима који се ретко помињу у настави”, превасходно у анегдотској, неретко духовитој, грађи везаној за животе наших познатих песника. Након тога је уследио и интерактивни квиз са питањима из представе, уз вођство ученика Економске школе, који су том приликом преузели улогу наставника. Ефекат читаве презентације је, може се претпоставити, био сјајан: присутни су учесници, махом наставници и професори српске књижевности, са састанка морали отићи инспирисани и вољни да се и сами чешће опробају у сличној наставној пракси, а ученици – аутори пројекта са потврдом о вредности њиховог рада и о значају развијања критичког мишљења и креативног приступа учењу.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.