Славећи Дан победе, у Нишу смо разговарале са Оливером Аризановић, професором Српског језика и књижевности у Економској школи Ниш и некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Мотивише ме осећај да мисија наставника јесте да шири хоризонте и отвара видике, подржава и усмерава баш тако да потенцијални максимуми ученика постану максимални.
Волим свој позив и прeдмет који предајем, те чиним све што је у мојој моћи да они које водим кроз свет сазнавања заволе знање, свој језик и књижевност, као и књижевност уопште. Настојим да „узљубе” род свој и људски род уопште и живот и лепу реч, која је у темељу наше културе, те да схвате да је „култура, књига у џепу стално”, а да се „домовина брани лепотом и чашћу и знањем”.
Водим своју ђаке кроз сфере етике и естетике и радујем се кад младе душе процветају, када се учимо култури говора, слушања и уважавања, када полемишемо, дискутујемо и бранимо своје ставове квалитетним аргументима. Тамо где креативна атмосфера доведе до бујања сјајних идеја, и ја врло често учим од својих ђака, заситим се лепотом и љубављу и добијем додатну мотивацију.
Похвали, лепој речи и награди за рад, знање и креативност увек дајем предност у својој педагогији. Склона сам томе да истолеришем понеки пропуст или пад, уколико је реч о ученику који је у ма којој сфери и ма ком предмету посебно успешан. Не верујем у свезналост како ђака тако и наставника и имам потребу да и сама стално учим.
Будући да радим у стручној школи, срећна сам када кроз рад у оквиру секција којима координирам откријем и однегујем и помало неочекиване таленте. Тако, у онима који крену на студије књижевности, драмске академије, журналистику, дизајн, архитектуру…, како би рекао О. Вајлд, видим одраз и сопственог рада.
Није овде реч о нарцизму, морам нагласити. Напротив, говорим о љубави која се развија, негује и дели. Преноси кроз простор и време, јер и ја само преносим даље оно што ми је даривано на путу образовања од стране великих (малих) наставника и, пре свега, великих људи, које сам имала срећу да имам као предаваче.
Представите нам такмичења на којима учествујете као наставник Српског језика и књижевности из једне стручне школе.
Радити у стручној школи изгледа као отежавајућа околност када су такмичења у сфери језика и књижевности у питању, али ја могу рећи да сам поносна на успехе својих ђака. Кроз менторски рад са својим ученицима остварила сам запажене резултате и прва места на републичком нивоу такмичења Књижевна олимпијада, као и на Државном такмичењу талентованих ученика средњих школа по научним дисциплинама. Ова такмичења имају значајну сличност јер се ученици такмиче решавајући тестове који су идентично конципирани, али такмичење талентованих ученика по научним дисциплинама подразумева и израду истраживачког рада и његову одбрану. Ово такмичењe изискује увођење ученика у област академског писања и врло је инспиративно за рад, нарочито када се ради истраживање на терену.
Са успехом сам свој менторски рад усмерила и ка такмичењу Основи реторике и беседништва, које се одвија на републичком нивоу у организацији Заједнице економских, правнобиротехничких и угоститељско-туристичких школа, и намењено је ученицима четвртог разреда. Оно подразумева такмичење у беседи на задату тему, изабрану тему и такмичење у импровизацији која се припрема у кратком временском интервалу после извлачења теме на самом такмичењу.
Много награда са литерарних конкурса стигло је у руке мојих ученика, чланова секција којима координирам. Неке од њих дале су истинска крила мојим ученицима, чија су литерарана остварења доживела и своја прва штампана издања и збирке.
Мој кредо је да је поље инспирације свуда око нас и ја сам га нашла или створила у Економској школи у Нишу, у којој радим, и у области економије. Тако да сам и на том пољу са колегама и тимовима ученика којима сам била ментор остварила много првих места у развијању бизнис идеја, креирању маркетинг стратегија и слично. Ментор сам и више ученичких компанија. У области оваквих такмичења је простор непресушне инспирације у коме се израђују промотивни материјали, смишљају слогани, креирају рекламе и снимају промотивни филмови, припремају јавни наступи..., а у темељу свега тога су језик и књижевност од инспиративних момената, па све до умећа презентовања.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми такмичења?
Када је Књижевна олимпијада у питању, моји такмичари и ја користимо се читанкама свих издавача како бисмо испратили разлике које постоје како на нивоу примарних тако и на нивоу допунских текстова. Од значаја за добру припрему су нам и издања и збирке тестова са претходних такмичења Друштва за српски језик и књижевност и „Речник књижевнотеоријских појмова”. Иста литература је основа за припрему за Такмичење талентованих ученика средњих школа по научним дисциплинама, уз један сажетак о академском писању.
За такмичење Основи реторике и беседништва као полазиште узимамо књигу Бранислава Нушића „Реторика”, разматрамо и неке делове приручника за дебатовање „Употреба силе” и, наравно, примере добре праксе са претходних такмичења.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Мишљења сам да би стандардизација уџбеничких комплета поједноставила припрему ученика за такмичења. Не би долазило до проблемских ситуација и непотребних стресних момената за ученике који су вољни да уложе много труда и имају изражену љубав према матерњем језику и књижевности.
Каква су Ваша искуства у припреми рецитатора?
Учествовали смо на такмичењима рецитатора и остваривали успехе и пласмане на градском и окружном нивоу. Републички пласмани су нам измицали, али је такмичарско искуство у овој сфери било драгоцено за неке ученике којима сам предавала и радила сам са њима са много ентузијазма.
Припремала сам их и на могуће неуспехе и на чињеницу да се и тако учи и развија снага. Тако су из редова мојих рецитатора, односно из моје драмске секције, за сада, стасала два дипломирана глумца.
Да ли сматрате да би и републички нивои такмичења требало да мењају своје центре или пак да су Тршић, Сремски Карловци и Ваљево добро трајно решење?
Тршић, Сремски Карловци и Ваљево су више него промишљено изабрани центри републичких такмичења и не треба тек тако одбацити добре традиције. Треба, чини се, одређена финансијска средства усмерити ка очувању ове праксе.
Наиме, сви ови центри означени су инспиришућом посебношћу, али губе овај квалитет у ситуацијама када такмичари због недостатка новчаних средстава јесу приморани да целу ноћ пред такмичење проведу путујући до ових места и да се преморени, одмах, како знају и умеју, враћају у места свога живљења. Сигурна сам да се то може решити уз мало добре воље и слуха за оно што јесте заиста важно.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Сви моји такмичари су ми у трајном сећању. Релације које се граде са ученицима током припрема за такмичења и у раду на пројектима су посебног квалитета и надрастају њихово средњошколско доба. Могу са радошћу рећи да чувам те везе са својом, морам тако рећи, одраслом ђачком децом.
Многи од њих су на путу да остваре изузетне каријере у најразличитијим и најнеочекиванијим сферама попут ИТ сектора и електронског инжењерства јер крећу из Економске школе. Такав пут је на пример изабрала Моника Миљковић, моја најуспешнија такмичарка којој сам била ментор на Књижевној олимијади, Такмичењу талентованих ученика средњих школа по научним дисциплинама, на литерарним конкурсима и такмичењима у области маркетинга. Свуда је била изузетно успешна и сва та такмичења допринела су да се свестрано развија. Као такмичар је, наравно, имала признат положен пријемни испит за србистику, али је изабрала тежи пут. Имала је пуну подршку од мене и, иако неће радити у области културе и просвете, поуздано знам да ће им доприносити на најбољи могући начин и бити прави амбасадор знања и учења.
Моја ученица и такмичарка Кристина Динчић управо започиње каријеру у Министарству спољних послова, а на том путу ће јој, сигурно је, бити од користи вештине развијане за такмичење у беседништву и исто тако имам пуно поверење да ће доприносити култури и афирмисати знање на сваком месту.
Могла бих испричати још појединачних прича о успешним такмичарима са републичких такмичења која се налазе у Календару такмичења и смотри Министарства просвете: Милошу Павловићу, Даници Цекић, Анити Стефанов, Милици Цекић, Исидори Милошевић.
Истини за вољу, има много мојих ђака који су запослени у култури и просвети, а били су изузетни ђаци и такмичари, али у областима које нису у Календару МП. Са великом радошћу ћу поменути Бојану Тошић, ученицу из прве генерације којој сам предавала, која је изабрала србистику, али и моје глумце, који су поникли из драмске секције коју сам водила и истрајали на трновитом путу до дасака што живот значе нишког Народног позоришта, познатих филмова и серија. То су Марко Павловић (ум. Павловски) и Данило Миленковић, који је неуморно, полажући пријемне на ФДУ, студирао и завршио студије Новинарства на Филозофском факултету у Нишу, побеђујући успут и на такмичењима у беседништву. Обојица су и сјајни књижевни ствараоци, о чему ће се, верујем, тек знати.
Изнесите своје утиске и искуства у вези са пројектима образовно-васпитног карактера у којима учествујете као наставник Српског језика и књижевности из стручне школе.
Много је пројеката образовно-васпитног карактера у којима сам учествовала или их покренула са својим ученицима. Волим различите видове искуственог учења јер остављају трајна знања и вештине и укључујем се као наставник Српског језика и књижевности у рад на пројектима када год је то могуће.
Овом приликом ћу се прво осврнути на еТвининг пројекте у којима сам учествовала са својом лингвистичком (палеографском) секцијом и добила националне и европске ознаке квалитета, током којих су моји ђаци креирали мноштво сјајног, дигиталног и гејмификованог наставног материјала. Организовали су и модерирали многе састанке и радионице.
Посебно се овом приликом захваљујем професоркама Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу које су дале драгоцени допринос нашим учењима и успесима предавањима и радионицама које су, на наш позив, одржале у међународним онлајн-састанцима којима смо ми, представници Економске школе из Ниша, били домаћини.
Захваљујем се др Јелени Стошић која је одржала радионицу „Увод у палеографска истраживањаˮ и др Мирјани Бојанић Ћирковић за радионицу „Књижевна линија 'фрајерског језика'ˮ у школској 2020/2021. години, а у школској 2021/2022. нам је велику подршку дала проф. др Татјана Трајковић, која је одржала радионицу „'Дабижив' и друге приче из антропонимијеˮ.
Целокупна подршка коју добијамо од Филозофског факултета је изузетна, али морам издвојити и захвалност изразити и др Јелени Младеновић за осврт на наш рад на прojeкту „Рoмaнтизaм из другoг углa”, који смо радили под покровитељством Нaучнoг клубa из Ниша и Центра за промоцију науке и представили га у виртуeлнoм прoстoру, нa интeрнeту 24. 3. 2021. године.
Не тако давно аплицирала сам као аутор, а касније и реализовала уз помоћ својих ученика и колега пројекат представљања примера добре праксе Економске школе на Светској недељи образовања октобра 2020. године, када смо као једна од 100 школа света добили прилику да се представимо светској јавности.
Са својим ученицима сам редовно била учесник међународног пројекта обележавања Дана интелигенције који су се одвијали под покровитељством Менсе Србије, Удружења „Креативни учитељи” и Института за модерно образовање. Ту смо сваки пут награђивани специјалним наградама за свој рад, а примере добре праксе смо предсатављали на стручним скуповима о даровитости и у РЦ Ниш.
Као омиљене пројекте морам навести и пројекте Департмана за србистику Филозофског факултета у Нишу: „Умрежавање књижевношћу”, „Фан фикција” и „Визуелни наративˮ, у које су се чланови литерарне секције којом координирам радо укључивали.
Учествовали смо у још много пројеката од којих треба поменути рад у оквиру пројеката „Балканска учионица”, „Магична интеркултурална мрежа пријатељства” (A Magical Intercultural Friendship Network)...
Посебно место међу пројектима које сам реализовала са ученицима заузима и пројекат „Стоп насиљуˮ, чији сам аутор, а који смо као мултидисциплинарни пројекат Економске школе реализовали током октобра, новембра и децембра почевши од 2015. до 2019. године. У оквиру нашег пројекта одвијао се и литерарни конкурс „Моћ лепе речиˮ који је превазишао нашу идеју и већ прве године прерастао у међународни. На завршним свечаностима током овог пројекта угостили смо многе завичајне књижевнике и културне посленике, а свој рад смо представили и на веб-страници Стоп насиљу – Економска школа Ниш.
И почетак ове школске године смо означили учешћем у пројекту Ноћ истраживача једном научном шетњом коју смо посветили Стевану Сремцу „Уз нишког Сремца до знања без премца” под покровитељством Нaучнoг клубa из Ниша и Центра за промоцију науке.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
За све младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама имам Егзиперијев савет „Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледатиˮ, а наш посао се мора радити срцем. Живот, језик и књижевност су прешироки за било какве параграфе и уредбе. Многи сегменти нашег рада су велики као кућа и немерљиви аршинима које предвиђа Правилник о оцењивању. Емотивни, морални, укупни духовни раст наших ђака не може се измерити добро стандардизованим тестовима. Имајте, дакле, отворено срце и ум! Сваку клицу лепоте, добра и снаге распирите и подржите и не одустајте ни када сте решени да дигнете руке од свега!
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Врло занимљиво питање, на које су тачни одговори ‒ све се променило и ништа се није променило.
Све јесте другачије, убрзано и, чини се, лети по систему „окренуше кола низа странуˮ. Из аналогног света стигли смо у дигитални и понекад смо изгубљени у преводу. Много је мање књигољубаца и више потребе намамити у свет књиге и инспирисати, а године живота и рада се наталожиле, али се заправо ништа није променило. Као и вазда раније, Радовићевски речено: „Деца не подносе васпитавање. Морате крити од деце да их васпитавате. Па ако на крају и примете да су преварена и васпитана ‒ биће им криво, али ће тада већ бити касно”. Млади људи, деца, ученици су као и увек пуни живота, енергије и знатижеље. Они су неко ко нас инспирише и ко је предмет наших критика као што је увек било. Ипак, њихово: „Хоћемо ли...”, „Можемо ли...” и свака креативна иницијатива чине да заборавим на време и чило прионем на посао.
Мотивишете ли своје ђаке да упишу студије националне филологије? Ако је одговор потврдан, на које начине то чините?
Сигурно је да их мотивишем, али рецепт како то чиним немам. Верујем да им само својим одушевљењем књижевношћу и језиком будим неко слично осећање које их води ка избору студија националне филологије.
Кратка биографија
Оливера Аризановић (1971: Ражањ) ‒ наставница Српског језика и књижевности у Економској школи у Нишу. Верује да знање расте када се дели и свој посао обојен ентузијазмом ради у складу са својим убеђењима. По завршетку студија радила је у Народним новинама из Ниша, а пре тога је била један од уредника часописа студената Филозофског факултета Студијске групе за српски језик и југословенске књижевности „Срицање узлета”. Кроз менторски рад са ученицима остварила је значајне успехе на више републичких такмичења: Књижевној олимпијади, Основи реторике и беседништва, Такмичењу талентованих ученика средњих школа по научним дисциплинама, као и на литерарним конкурсима. Као координатор школских секција остварила је више ауторских представа и креирала велики број издања часописа „Економист”. Аутор је: програма сталног стручног усавршавања „Технике памћења” (у Каталогу ЗУОВ-а под бројем 583) и „Учење са лакоћом” (у Каталогу ЗУОВ-а под бројем 767); примера успешних ваннаставних активности у бази ЗУОВ-а; више образовно-васпитних пројеката: пројекта учешћа Економске школе на „Светској недељи образовања” (Т4 World Education Week) 2020; пројеката Научног клуба из Ниша „Романтизам из другог угла” и „Уз нишког Сремца до знања без премца” и награђених пројеката у Међународној акцији „Дан интелигенције”... Образовно-васпитног пројекта „Стоп насиљу”, у вези са Међународним даном детета и литерарног конкурса и фестивала „Моћ лепе речиˮ, на којима су промовисани млади литерарци Србије и региона; поговора за књиге: М. Пејчића Архив звукова; Мрављи бат; Разматрања о поезији; Ниш: Универзитет, 2010. и Д. Ристића, Кришке, Нови Сад: Прометеј, 2017, као и Д. Ристића, Und? = I? Ново Милошево: Banater Kultur-Zentrum, 2012; неколико веб-страница и часова у онлајн-формату за ученике трећег разреда средње школе на платформи РТС Планета; заступљена је у књижевним часописима и на порталима: Књижевна реч, Градина, Име, Свеске, Етна, Творац града, Helly Cherry Web Magazina и у збиркама кратких прича Алме (2004, 2010, 2016, 2021, 2022, 2023), као и у зборнику припрема за угледне часове „Час за углед” Едуке; модератор, водитељ и говорник на књижевним вечерима, промоцијама и трибинама; модератор наставничке групе Балканска наставничка мрежа и модератор и национални координатор у пројекту „Магична интеркултурална мрежа пријатељства” (A Magical Intercultural Friendship Network); један од координатоа Интернационалног летњег дебатног кампа 2017. године; излагач и презентер на неколиким регионалним конференцијама наставника „Свијет образовања брише границе”; добитник је признања Најбољи наставник са простора бивше Југославије (ANN EX YU).
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
