Александар фон Хумболт (1769 - 1859) је рођен у имућној породици у Берлину исте године када и Наполеон. Док је Наполеон хтео да покори цео свет, тако је Хумболт желео да га освоји својим знањем. Био је немачки полиматичар, географ, природњак, истраживач, заговорник романтичарске филозофије и науке. Много је путовао и истраживао свет са модерне западне научне тачке гледишта. Својим закључцима, експериментима и знањем које је стекао на својим путовањима променио је науку 19 века. Оживео је из старогрчког употребу речи космос. У својој вишетомној расправи „Kосмос“, настојао је да уједини различите гране научног знања и културе. Написао је : „Све је у међусобној вези“. Његов рад је познат широм света и један је од најзначајнијих научника и географа 19. века. Сматрају га универзалним генијем.
Александар фон Хумболт је био човек који је у најмањим детаљима препознавао узајамне везе и уочавао целину. Није открио ни један континент нити законитост, али је имао способност да свет који је видео на Антизани и Ориноку посматра из другог угла. У Јужној Америци је открио шта свет повезује. Показао нам је да се свет тиче свих нас. Разумљиво да су плодови његовог рада одговарали стању наука у доба када је он писао своје дело. Милутин Миланковић у свом делу „Успомене, доживљаји и сазнања“ о Хумболту каже: „Све науке су се огромно прошириле да их ни један научник не би могао обухватити као једну целину, у толикој мери као што је то у своје време учинио Александер Хумболт. Зато је он био последњи полихистор међу научницима. Тај положај стекао је неуморним радом, својим крепким телом, својим проницљивим погледом и својим разумом, а понајвише својом неутољивом жеђи за науком“.
После његове смрти његови пријатељи и сарадници основали су Александар фон Хумболт фондацију, која је пружала подршку младим научницима. Хиперинфлациом из 1920-их оригинална новчана задужбина је пропала. После Другог светског рата немачка влада основала је поновно Хумболтову фондацију, која служи за финансирање боравка страних научника у Немачкој, или немачких ван Немачке. Селекциони комитет ове фондације сваке године одобри неколико стотина стипендија за постдокторанте из целога света из свих научних дисциплина. Они се потом усавршавају у некој од научно истраживачких установа у Немачкој. Трајање програма је 6 – 24 месеца.
Kритеријуму за доделу стипендије су веома строги. То потврђује и податак да су чак 52 хумболтовца широм света касније постали нобеловци. Позната је изрека: „Једном хумболтовац, увек хумболтовац“. То значи да и после једногодишњег или двогодишњег боравка и усавршавања, уз месечну стипендију, у некој од научних установа у Немачкој истраживачи настављају повремено да сарађују с фондациом на разним пројектима, а фондација им понекад обезбеђује и део опреме за истраживања, позива их на стручне расправе… Такав је однос према стипендистима свих земаља у којима постоје клубови Хумболтове фондације.
Хумболтова фондација немачке владе код нас је дуго присутна, али о њој се углавном мало зна. Основана је 1953. године. Из Србије је до сада после више од шест деценија, стипендију добило око 150 истраживача.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
