Најлепши део Немачке је сликовита долина средњег тока реке Рајне у западном делу земље. То је најромантичнији део Немачке. Прелепи дворци, историјски градови и виногради прошарани најлепшим пејзажима на на феноменалан начин сажимају историјску и културну прошлост овог дела Европе. Још од периода просвећености овај део тока Рајне инспирише уметнике свих профила на стварању легендарних дела. Заносне рушевине феудалних замкова, смарагдне долине, оштре планине биле су инспирација генијима попут лорда Бајрона, Виктора Игоа, Вагнера или Диме…. Једна од најлепших атракција на реци је стена висока 120м. Лорелај. Њена лепота и легенда о духу који мами морнаре у пропаст послужили су као инспирација Хајнеу да напише једну од својих најлепших песама.
Река Рајна извире у швајцарским Алпима кантону Граубинден. У том месту се спајају две реке – Хинтерхајн и Фордерхајн, које даље заједно чине реку Рајну. Рајна протиче даље на север до Лихтентштајна, затим до Аустрије и коначно се улива у Боденско језеро. Међутим, ту се река Рајна не зауставља, већ понови извире из Боденског језера, па даље протиче као Горња Рајна кроз Водопад, све до Базела. Ту јој се придружује река Аре, тако да ток реке Рајне постаје знатно већи. Даље од водопада, постаје граница Немачке. Река Рајна као Горња Рајна, највећим делом протиче управо кроз Немачку, где се у њу уливају реке Мајна, Мозел и Некар. Рајна даље иде на запад, где постаје део Холандије, а део Рајне тада постају реке Шелда и Меза. Ове три реке сада стварају веома широку делту. Најшири део Рајне налази се код Арнема, где се она даље цепа на три дела Ајзел, Вал и Недеррајн. Даље свака река иде својим током. Ту Рајна престаје да буде главна река.
Назив реке Рајне потиче из келтског језика, у преводу „она која тече“. Заиста она протиче кроз много држава, заједно са многим рекама. Саме њене притоке, затим ток и све те заврзламе чине реку Рајну посебном. Она представља најважнију и свакако најдужу реку Европе. Њен ток је дугачак чак 1234 км, док се проток воде креће брзином од 2290 метара кубних у једној секунди. Реке Рајна и Дунав, биле су великим делом северне границе некадашњег Римског царства. Од тада је Рајна постала водени пут за пловидбу.
Заљубљеници природе хрле у долину Рајне. Почевши од горњег дела долине пружа се Оберес Мителрајнтал, изузетан пример једног од најважнијих путеву хиљадама година. Пут који спаја хладна северна мора са јужним. Стрме падине које се уздижу изнад пута прекривене су виноградима. Посета неком од преко 20 двораца је за препорука. Најбоље очувани међу њима су Фалеграфенштајн поред Kауба и Марксбург у близини Браубаха. Пружа се прилика да се одседне у некој од историјских рушевина које су претворене у луксузне хотеле и ресторане.
Многобројна туристичка и рекреативна пловила плове водама Рајне и боравак на њима даје јединствен утисак. Шетња старим поплочаним улицама изграђеним у феудално време помоћиће да се још ближе осети дух ових крајева. УНЕСКО је препознао културно-историјски значај области па је она од 2002. године део њене листе светске културне баштине.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
