INTERVJU RUKOVODIOCA DEPARTMANA ZA NEMAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST DOC. DR NIKOLETE MOMČILOVIĆ SA KOLEGINICOM DOC. DR MARINOM ĐUKIĆ MIRZAJANC
Naučno istraživački rad je osnovno pravo i obaveza nastavnika istraživača i saradnika zaposlenih na fakultetu. Radi se na podsticanju, obezbeđenju uslova, unapređenju, praćenju i proveri naučno istraživačkog rada zaposlenih nastavnika i saradnika. Kako izgleda, odnosno koje kriterijume mora da zadovolji jedan rad da bi bio naučno istraživački?
Zaista, naučno istraživački rad jeste i pravo i obaveza nastavnika na fakultetu. Prezentacija podrazumeva poštovanje postojećih opštih uputstava u pisanju istraživačkog rada. Rad treba da bude organizovan u skladu sa IMRAD formatom propisanim od Američke psihološke asocijacije (APA). Shodno tome rad treba da sadrži odeljke: Rezime, Uvod, Metod, Rezultate, Diskusiju, Zaključak, Reference, Priloge. Korisno je prvo napraviti opštu strukturu teksta sa jasnom idejom šta želi da se saopšti čitaocu. Bitno je jasno ilustrovati problem istraživanja. Na osnovu relevantnih teorija i empirijskih podataka neophodno je argumentovati ono što se tvrdi. U odeljku Rezultati saopštiti rezultate, a u Diskusiji o njima raspravljati dajući interpretaciju i povezujući ih sa teorijskim konceptima od kojih se pošlo i/ili relevantnih empirijskih istraživanja. Korisno je predložiti poboljšanja. U Zaključku treba dati kratak rezime dobijenih rezultata i povezati ga sa uvodom tako da ceo tekst ima koherentnu celinu.
Možete li da navedete primer iz Vašeg istraživačkog rada?
Predmet mog istraživanja u magistarskom radu bilo je empirijsko ispitivanje mogućnosti i ograničenja primene autorskih programa u nastavi nemačkog kao stranog jezika pomoću računara. Predmet većeg naučnog istraživanja u okviru doktorske disertacije na Filološkom fakultetu u Beogradu bilo je ispitivanje efektivnosti učenja na daljinu u nastavi nemačkog jezika kao stranog. Tragajući za odgovorima na pitanja da li i u kojoj meri učenje stranog jezika na daljinu ostvaruje bolje efekte u poređenju sa tradicionalnom nastavom, testirani su i anketirani studenti studija na daljinu (eksperimentalna grupa) i studenti tradicionalnih studija (kontrolna grupa), koji su dve godine redovno posećivali Mudl platformu, odnosno prisustvovali tradicionalnoj nastavi iz predmeta Nemački jezik. U obradi podataka korišćene su relevantne statističke alatke na osnovu kojih se došlo do zaključka da studenti koji uče nemački jezik na daljinu i studenti koji uče na tradicionalan način u učionici mogu se smatrati statistički jednakim prema nivou jezičke komunikativne kompetencije, tačnije prema nivou vladanja veštinom razumevanja pisanog teksta, pisanog izražavanja i usmenog izražavanja. Statistička razlika nije utvrđena ni u iskazanom zadovoljstvu studenata kvalitetom nastave, motivaciji, kao ni u vremenu provedenom u učenju.
Deo programa naučnog rada je i plan saradnje sa drugim fakultetima u zemlji i inostranstvu, institucijama, što podrazumeva rad na projektima, studijska istraživanja, organizovana naučno istraživačka savetovanja, protok naučnih i stručnih informacija i druge oblike zajedničkog rada. Usmerenje i uključivanje studenata ka naučnoistraživačkom radu takođe je veoma značajno. Šta možete da nam kažete vezano za obe segmente?
Departaman za nemački jezik i književnost ima odličnu saradnju sa Gete-institutom, Austrijskim kulturnim forumom i DAAD. Moje koleginice su realizatori više seminara i edukacija nastavnika nemačkog jezika. Uspostavljena je uspešna međunarodna saradnja sa Filozofskim fakultetom Univerziteta Zarland u Nemačkoj koji svake godine (u zimskom i letnjem semestru) prima naše studente na razmeni. Trudim se da u okviru svojih predmeta usmeravam i uvodim studente u naučnoistraživački rad. Studentski radovi takođe podrazumevaju poštovanje određenih uputstava. Pišu se u programu Microsoft Office Word. Svaki deo rada ima svoja pravila kojih se treba pridržavati. Studentski rad treba da sadrži: naslov, sažetak rada na srpskom, abstract na engleskom, uvod, cilj rada, materijal metod rada, rezultate, diskusiju, zaključak i literaturu.
Rad istraživača je mukotrpan, naporan, podrazumeva istrajnost, upornost i stalnu borbu za novim saznanjima ali ima i svoju lepotu. U čemu je lepota istraživanja?
Rad istraživača je dosta individualan, uglavnom se radi od kuće, podrazumeva puno čitanja literature i pisanje analiza, na neki način podseća na konstantno studiranje. Nekada treba da se ide i na teren, često se putuje na konferencije. Ono što istraživača najviše raduje je uspostavljanje međunarodne saradnje sa kolegama iz raznih delova zemlje i sveta, a sve u cilju usvajanje novih saznanja i sticanje novog iskustva.
Danas, počekom 21. veka mladi ljudi se sve više odriču knjige u korist nekih drugih sadržaja i aktivnosti. Sve je prisutnija zabrinutost o budućnosti knjige kao rezultat sve većih tehnoloških postignuća. Kako gledate na to?
Neko je davno rekao: „Bogat si koliko knjiga poseduješ, a obrazovan onoliko koliko si ih pročitao“. Bibliotekari su izračunali da u Srbiji samo tri odsto ljudi čita knjige, bilo da je reč o beletristici ili stručnoj literaturi. Taj podatak poklapa se sa brojem visoko obrazovanih, koji inače spadaju u redovnu čitalačku publiku. Na osnovu jednog istraživanja od pre nekoliko godina sprovedenog u Srbiji situacija sa čitalačkim navikama nije posebno dobra, ali nije sasvim zabrinjavajuća u poređenju sa drugima državama (naveden je primer SAD-a). Definitivno, knjiga kao izvor informacija gubi bitku pred modernim sredstvima komunikacije.
Danas, najčešći oblik informisanja je zasigurno internet. Informisan korisnik interneta mora da zna da digitalnim sadržajem moguće je manipulisati. Kako proveriti istinitost sadržaja objavljenih na internetu, odnosno kako se zaštititi od lažnih i zlonamernih informacija?
Lažne informacije mogu naneti veliku štetu posebno ako se odnose na neke kategorije kao što su na primer zdravlje, lečenje, ishranu, što je veoma prisutno i aktuelno. Kada se sretnemo sa nekim sadržajem koji nam je sumnjiv, dobro je da sebi postavimo neka pitanja. Ako su u pitanju neka istraživanja treba tražiti original istraživanja. Ispitati izvor odakle dolazi određena informacija. Mediji i portali koji drže do svog kredibiliteta znaju da za njihovo čitanje je važno da im se veruje i o tome strogo vode računa. Potrebno je uključiti logiku i zdrav razum da li nešto odgovara tvrdnjama u tekstu. Dobar novinski tekst je civilizovan bez govora mržnje, psovki, uvreda. Internet mediji koji drže do svoje reputacije uvek će koristiti razne izvore, izneti argumente i dokaze, uključiti viđenje sa više relevantnih strana i uglova.
Danas, nezaobilazna tema je i veštačka inteligencija. Generalno postoje dva pravca razmišljanja – ili da će ona nemerljivo poboljšati naše živote ili da će nas sve uništiti. Ima i onih koji smatraju da je to još jedan od načina izazivanja straha kod ljudi kako bi se lakše vladalo. De facto poseduje ogromne mogućnosti da unapredi živote ljudi na neverovatne načine, ali šta ako se otme kontroli? Koliko pratite ovu temu?
Nesporno je da danas imamo velike koristi od veštačke inteligencije. Recimo u prevodilaštvu, medicini preciznost u dijagnostici, pronalaženje antibiotika, pomoć paralisanima da ponovo hodaju…Međutim, jasno je da postoje i veliki rizici. Mislim da je čovek ipak nezamenljiv. To je globalno pitanje jer tehnologije nisu smeštene u granice jedne zemlje. Mora postojati međunarodna usaglašenost i saradnja, što nije jednostavno postići. Koliko znam bilo je bezuspešnih predloga da to bude u okviru Ujedinjenih nacija. Evropski parlament pored dobrovoljnog kodeksa zahteva od kompanija da im se one povinuju. SAD imaju samo dobrovoljne kodekse, ali izražavaju zabrinutost. Kina namerava da primora kompanije da obaveste korisnike kada se koristi algoritam veštačke inteligencije. Učiniti veštačku inteligenciju bezbednijom nije tako lako kao što se čini. Marta meseca 2024. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je prvu rezoluciju koja se odnosi na veštačku inteligenciju, a kojom se daje podrška zaštiti podataka o ličnosti, nadzoru veštačke inteligencije, kao i zaštiti ljudskih prava. Pratićemo kako će se dalje stvari odvijati.
Na kraju kako biste želeli da završite ovaj intervju: pitanjem, dilemom, porukom…?
Evidentno je da se sistem vrednosti na svim nivoima u svetu i kod nas značajno urušava. Univerzitet kao naučna i prosvetna institucija mora stati u odbranu nauke i njenih vrednosti. Najveći doprinos čovečanstvu kroz vekove dala je nauka. Zloupotreba naučnih dostignuća za interese uske grupe nerazumnih, pohlepnih i otuđenih ljudi preti da uništi čoveka i planetu što izaziva opravdanu strepnju i strah.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
