Devedesetih godina prošloga veka objavljena je u Oslu neobična knjiga, detektivskog karaktera, bivšeg profesora filozofije, Justejna Gordera, „Sofijin svet“. On prati događaje Sofije Amundsen, tinejdžerke koja živi u Norveškoj, i Alberta Knoka, filozofa srednjih godina koji je uvodi u filozofiju, filozofsko razmišljanje i filozofsku istoriju. Istorija filozofije prikazana na interesantan način, prevedena na desetine jezika, štampana u milionskim tiražima postala je svetski bestseler. Petnaestogodišnja Sofija i čitaoci bivaju uvedeni u „zemlju filozofski čuda“ anonimnim pismima sa pitanjima „Ko si ti?“, „Iz čega nastaje svet?“, „Koje sile upravljaju tokom istorije?“… Putokaze i smernice, razmišljanja i odgovore, pisanu istoriju filozofije u nastavcima Sofija dobija u pismima. Knjiga je namenjena svim generacijama a u komentaru Daily Telegrapha piše: „Alisa u zemlji čuda 90-ih… jednostavno je divna, neodoljiva knjiga“.
Moto knjige je dat na samom početku Geteovom misli: „Onaj ko nije u stanju da svoje vreme računa celih 3000 godina, živi samo od danas do sutra“. U podnaslovu koje se odnosi na velikog nemačkog filozofa Imanuela Kanta stoji …“zvezdano nebo nada mnom, i moralni zakon u meni…“
Imanuel Kant rođen je 1724. godine u istočnopruskom gradu Keninsbergu u strogo hrišćanskoj porodici. Bio je ujedno i prvi filozof zaposlen kao profesor filozofije na univerzitetu. Tražio je sopstvene odgovore na filozofska pitanja a bavio se i istorijom filozofije. Kant je smatrao da i „opažanje“ i „razum“ igraju važnu ulogu kada saznajemo svet. Slagao se sa empiristima da sva naša znanja o svetu potiču iz čulnih iskustava, ali istovremeno pružao je ruku i racionalistima smatrajući da se u našem razumu nalaze važni preduslovu kako shvatamo svet oko nas. Smatrao je da je poimanje stvari u vremenu i prostoru urođena sposobnost. Vreme i prostor su pre svega osobine našeg razuma, a ne osobine sveta. Ljudski razum nije pasivna „tabla“ koja samo prima čulne utiske spolja. On je aktivna instanca koja oblikuje svest i sama učestvuje u našem shvatanju sveta. Smatrao je i da se stvari upravljaju prema svesti nazivajući to „kopernikanskim obrtom“ u pitanjima ljudske spoznaje.
Kant posebno ukazuje na odnos između uzroka i posledica. Povukao je važnu razliku između „das Ding an sich“ („stvari po sebi“) i „das Ding für mich“ („stvari po meni“). Mi ne možemo nikada steći sasvim sigurno znanje o tome kakve su stvari „po sebi“, možemo znati samo kako se stvari „pokazuju nama“.
Po Kantu postoje dve vrste odnosa koji doprinose tome kako čovek poima svet. Jedno su spoljni odnosi o kojima ne možemo znati ništa pre nego što ih opazimo. To možemo nazvati spoznajnom građom. Drugo su unutrašnji odnosi u samom čoveku i to se može nazvati oblikom spoznaje.
Kant je smatrao da postoje jasne granice, „naočari razuma“, šta ljudi mogu spoznati razumom. Kao protestant smatrao je da se krajnja pitanja moraju prepustiti ljudskoj veri. Tvrdio je da je skoro nužno za ljudski moral da se pretpostavi da čovek ima besmrtnu dušu, da postoji Bog i da čovek ima slobodnu volju. To je nazvao „praktičnim postulatima“. „Postulirati nešto“, znači tvrditi nešto što se ne može dokazati. „Zbog morala je nužno pretpostaviti postojanje Boga“ njegova je misao.
Kant je uveo kategoriju „moralnog zakona“. Formulisao ga je kao „kategorički imperativ“; uvek moraš delati tako da istovremeno poželiš da ono pravilo na osnovu koga delaš, može biti opšti zakon.
Posebno interesantno za Kanta je da se zalagao da se osnuje jedan „savez naroda“. U spisu „Za večernji mir“ napisao je da bi sve zemlje morale da se ujedine u „savez naroda“ koji bi trebalo da se pobrine za mirnu koegzistenciju različitih naroda. Taj spis je izašao 1795. godine, a oko 125 godina kasnije, nakon prvog svetskog rata , osnovano je „Društvo naroda“. Nakon drugog svetskog rata „Društvo naroda“ je zamenjeno Ujedinjenim nacijama. Za Kanta je osnivanje takvog društva bio daleki cilj, može se reći njegov krajnji cilj. Smatrao je da je naša dužnost da radimo za „obezbeđenje opšteg i trajnog mira“.
Umro je 1804. godine – u vreme kada je procvetala epoha romantizma. Sa njim je završena jedna epoha u istoriji filozofije, sukob između racionalista i empirista. Na njegovom grobu u Keninsbergu uklesan je jadan od njegovih najpoznatijih citata. Postoje dve stvari koje ispunjavaju njegov duh sve jačim divljenjem, a to su „zvezdano nebo nada mnom i moralni zakoni u meni“, i nastavlja: „Oni su za mene dokaz da iznad mene postoji Bog i da u meni postoji Bog“.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
