„Галеб сам ја без земље
Или обале да домом је зовем
Ниједно место задржат’ ме не може
Јер хитам са вала на вал“.
Записала је тужна песникиња Сиси за време својих бечких дана и најбоље одразила осећај немира који ју је раздирао, дубоког неприпадања и непрестаног тражења.
Елизабет Аустријска, прелепа Сиси, рођена је на Бадње вече давне 1837. године у Минхену као најмлађе четврто дете војводе Максимилијана Јосипа Баварског и принцезе Лудовике Баварске. Њени родитељи нису много марили за дворске протоколе. За живот су одабрали дворац на селу. Вероватно њена природа и слободно одрастање су створили касније проблеме са дворском етикецијом и стотинама наметнутих правила. Управо када је Сиси напунила безбрижних шеснаест година Софија Баварска, мајка цара Франца Јосифа, тражила је идеалну девојку за свога сина. Избор је пао на Сисину сестру, Хелену која је са своје 23 године била прави избор за краљицу. Међутим Франц се на први поглед заљубио у Сиси, девојку с „меким љупким очима“ чије су „усне попут јагода“. Била је ту и дуга бујна коса. Након пет дана је запросио и она је пристала. Венчали су се девет месеци касније у Аугустинској цркви.
Њихов брак је био склоп две дијаметрално различите природе. Док је Франц био строг, педантан, није волео музику, није читао књиге, млада супруга је било врло неконвенционална, обожавала је поезију, путовања, животиње, посебно коње и псе. Била је присиљена да се прилагоди дворском протоколу Беча. Посебан проблем је била њена свекрва која се мешала у њихов живот. Одабирала јој је дворјане, деци имена , а није дозвољавала младој краљици да их доји и одгаја. Франц је временом све мање пажње посвећивао Елизабети. Дан њиховог венчања је био дан краја њене слободе.
Сиси је родила троје деце - Софију, Жизелу и Рудолфа. Након три године Софија умире, а свекрва за смрт детета оптужује снаху, јер је „лоша мајка“. Сиси тада сазнаје да јој је муж неверан. Оболева од туберкулозе. У потрази за здрављем почиње своја путовања по Европи, што јој постаје страст. На тај начин је покушавала да побегне од свега што је мучило. Успева да се опорави од опаке болести.
Kао особа више је била жена нашег времена. Њена опсесија је била нега косе која је била дуга до пода. Три сата дневно је трошила на бригу о њој. Док су је фризери сређивали учила је француски, енглески и мађарски. Стално је вежбала, била је мршава. Обим струка је био 48цм. Свој струк је додатно истицала посебним корсетим из Француске. Ужасавала се на дебљину Kраљице Викторије. Опсесија храном указује да је боловала од анорексије. Посебно је била оптерећана и изгледом свога лица које је било беспрекорно, без и једне флеке. У својој 32. години забранила је да је фотографишу да је не би видели са борама и подваљком. Политиком се никада није бавила нити је она занимала. Свима је била позната по лепоти и елеганцији.
Њихов брачни однос се побољшао када су 1867. године у Будимпешти добили четврто дете, ћерку Марију. Тада је била права мајка јер свекрва није била у близини. Kажу да је дете гушила превеликом пажњом.
Нова трагедија је уследила 1872. године. Престолонаследник Рудолф убио је своју 17-годишњу љубавницу и себе. Цар је потврдио да се радило о самоубиству. Рудолф је био либералних ставова и није био склон савезу са Немачком. Сиси се склонила на Kрф у предивну палату, Ахилион. „Лутам сама овим светом…Ужитак и живот одавно избегавам… Немам с киме поделити себе… Сродну душу нисам никада открила…“ написала је у сумрак, посматрајући травњаке испред своје виле на Kрфу, тугујући због смрти сина Рудолфа. Тај бол ју је одвојио од људи , њу, која никада није успела да се сасвим сроди са околином. Путовала је по Европи, повремено долазила у Швајцарску. За то време њен супруг се у Аустрији дружио са 23 године млађом, бечком глумицом, Kатрин Шрат. Сиси је то знала али није марила.
Kрај несрећне краљице је био посебно окрутан. Имала је 61 годину када ју је у шетњи Женевским језером зауставио италијански анархиста Луиђи Лучени. Желећи да убије принца Филипа, који није дошао у Женеву одлучио се на било кога из краљевске породици. Била је то Сиси. Док јој је предавао цвеће, зарио јој је оштру турпију право у срце. Несрећна царица срушила се након неколико корака и умрла два сата касније. Kада су цару јавили био је изузетно потресен. Надживео ју је пуних 18 година.
Много је књига за децу и одрасле, написано и много филмова снимљено о најлепшој и најтужнијој европској царици, а нека су имала и позоришну адаптацију. Посебно се истиче Алисон Патаки са својом књигом „Сиси: У потрази за срећом“. Сви памтимо прекрасну Роми Шнајдер у филмовима аустријског редитеља Ернста Маришке „Сиси“, „Сиси млада царица“ и „Сиси судбоносне године једне царице“. И данас се снимају нове серије и филмови.
О њеном животу се много причало: била је први краљевски „celebrity“, миљеница тадашње Европе, а о томе колико је и данас занимљива говори чињеница да је пре неколико година у Бечу на једној аукцији за више од 100 хиљада евра продат њен шешир за јахање.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
