Људи су вековима и миленијумима фасцинирани замковима. Без обзира да ли се ради о пребивалиштима свирепих владара или су места у која су смештене најлепше љубавне приче, ове грађевине су играле важну улогу у европској историји.
Баварска своју дворску историју дугује своме средњевековном значају. Још у средњем веку кроз Баварску и њене Алпе пролазио је најзначајнији трговачки пут, „Романтична рута“ који је спајао центар и југ Немачке. Она је доносила просперитет и богатство. Управо из тих разлога у то време саграђен је велики број двораца и утврђења у овој покрајини.
Најпознатија туристичка атракција Немачке је „Романтична улица“ (Romantische Straße). Настала је 1950 године како би привукла туристе у тек створену републику Немачку. Ова „Романтична улица“ почиње у граду Вирцбург а завршава се у граду Фусен. Дуж целог пута нешто краћег од 400 км су знаци обележени браон бојом. Ту се налази велики број двораца. Циљ је био да се прикаже и сачува не само старогерманска митологија већ и романтичарски витешки средњи век у Немачкој. Најпознатији и најпосећенији дворци Баварске су они, које је изградио краљ Лудвиг Други. Најпознатији су: Нојшванштајн, Линдерхоф, Херенкимзе, Хоеншвангау, а познати су још и Нимфенбург, Шлајсхајм, Нимфенбург, Блатенбург, Дахау.
Kраљ Лудвиг Други био је веома креативан, маштовит. Гајио велику опсесију према женама, чак је због једне и абдицирао. Имао је велики број љубавница, чијим сликама је прекрио поједине од просторија дворца, назвавши их одајама лепоте. Kао одрастао био је велики пријатељ Рихарда Вагнера па је осмислио свој фестивал опере.. Према легенди, својој гувернанти једном приликом је рекао: „ Желим да останем вечна мистерија самом себи, али и другима“. Неки од дворских павиљона се и данас изнајмљују за банкете и пријеме угледних гостију из земље и иностранства.
Да ли сте се си икада запитали постоји ли дворац из Дизнијевог цртаног филма „Успавана лепотица“? Дворац Нојшванштајн је један од најлепших двораца на свету и послужио је као инспирација великом Дизнију да бајковито дочара причу о успаваној лепотици. Нојшванштајн представља мешавину римског, готског и византијског стила , који су сједињени у једно, што дворац чини јединственим. Налази се у подножју Алпа. Саградио га је краљ Лудвиг Други. У дословном преводу значи „нови лабудов камен“. Симболика назива је у вези са местом на коме се дворац налази, тзв. „лабудовој стени“, високој 965м. Дворац је грађен крајем XИX века, са циљем да дочара дух средњег века са тековинама цивилизације и модерне технологије као што су топла и хладна вода, тоалет, грејање, телефон, елекртични систем звона за послугу… Занимљиво је да бисте добили најбољи поглед на замак морате да га напустите, и не само њега, већ и брдо на коме се налази. Због банкрота државе, великим делом и због изградње овога дворца, поменутог монарха прогласили су лудим и срушили са власти. Наредног дана наводно се утопио у бари. Данас, дворац Нојшванштајн је најпознатија туристичка атракција Немачке, коју годишње посети око три милиона туриста. Уврштен је на УНЕСЦО-ву листу светске културне баштине.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
