Након Берлинског конгреса 1878. године, када је Кнежевина Србија стекла независност и када су јужни крајеви Србије били ослобођени од турске власти, радило се на еманципацији жена, на стицању права гласа, образовања, васпитања и запошљавања жена. Због тога је, Женска подружина Србије, која је била велика организација жена са седиштем у Београду, 23. јануара 1879. године, у Нишу основала свој огранак, Женску подружину у Нишу. Међу угледним женама, које су учествовале у оснивању Женске подружине у Нишу, биле су Анка Павловић, жена тадашњег среског начелника Косте Павловића, и Јелена Рашић, жена Николе Коле Рашића. Прва председница Женске подружине у Нишу била је Анка Павловић.
Женска подружина бринула се о заштити жена и њених права на образовање, рад и запошљавање. Женска подружина је својим средствима основала Женску раденичку школу у Нишу, 1883. године (касније добија назив женска занатска школа). То је била Женска раденичка школа за вез, бело рубље и хаљине, у којој је највећи број часова био посвећен стручним предметима и практичном раду. Што се тиче часова из општих предмета, као што су српски језик и рачун, било их је један до два часа дневно. Прва управитељица ове школе била је уједно и председница Женске подружине, Анка Павловић. Женска раденичка школа имала је ранг продужне школе, то јест, имала је пети и шести разред основне школе. Њу су похађале углавном сиромашне девојчице од 13 до 17 година, које су завршиле четири разреда основне школе, а нису биле у могућности да наставе школовање у другим школама. Богатије девојчице плаћале су школарину од 12 динара месечно.
Настава ове школе изводила се у некој неподесној приватној згради. Ученице су училе вештине ручног рада, везивања и кројења. Поред тога, на неколико машина учило се и шивење, плетење и кување. Својим радом школа је стекла велики углед у граду, те су родитељи радо слали своје ћерке у Женску раденичку школу. Чак су неки од женских радова ученица били излагани на изложбама у Паризу 1889. године и Врању 1892. године, као и на другим местима. Светска изложба у Паризу била је приређена у част стогодишњице Француске револуције. На тој изложби су први пут учествовали излагачи из Србије, њих 3.300 у српском павиљону. У листу „Стара Србија“ из 1889. године, под насловом „Србија на париској изложби“, писано је о призанњима која су добили учесници из Србије. Као што је већ наведено, међу учесницима је било и ученица Женске раденичке школе у Нишу. Оне су освојиле сребрну медаљу за ћилиме и бронзану за тканине, плетене ствари и рубље.
Нишка женска подружина учествовала је и у приређивању манифестација у граду. На пример, како стоји у једном броју листа „Трговина“, „Нишка женска подружина, која стоји под заштитом Њеног Височанства кнегиње Јелене Константиновић Петровне“, приредила је велику игранку у хотелу „Касина“, 10. децембра 1911. године, у корист своје раденичке школе.
Школа је годишње имала око 150 ученица. Од 1883. до 1929. године, ову школу завршило је 850 ученица. Многе од њих су, пратећи моду, отварале своје модне салоне. Женска подружина у Нишу се, 1900. године, одвојила од Женске подружине у Београду и тако постала самостална организација. Пошто је стара зграда Женске раденичке школе била неподесна, Женса подружина је за 12.000 динара купила зграду за Женску раденичку школу, 1904. године. Зграда школе налазила се у Дворској улици (данашња улица 7. јули). Зграда је била од тврдог материјала, имала је четири простране собе, једно мање одељење и канцеларију за председницу Женске подружине. Женска раденичка кола је редовно радила, све до 1915. године, када је због Првог светског рата био прекинут рад школе. Школа је наставила са својим радом 1918. године, након завршетка Првог светског рата.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
