Идући у сусрет новим такмичењима из Српског језика и књижевности, разговарале смо са др Данијелом Петровић, некада студентом Филозофског факултета у Нишу, данас гимназијским професором Српског језика и књижевности у Гимназији „Бора Станковић” у Нишу.
Збирно сагледано, Ваши ученици су међу најбољима према броју освојених награда на окружним нивоима Књижевне олимпијаде и Такмичења из српског језика и језичке културе у Нишавском округу. Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Задовољство је радити са ученицима какве има Гимназија „Бора Станковић” у Нишу, односно задовољство је радити са свим младим људима који су одговорни према знању и усмерени ка њему. Њихова мотивисаност, воља и знатижеља представљају најбољу могућу мотивацију једном наставнику.
Колико су гимназијалци заинтересовани да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност? Имате ли посебне методе за мотивисање такмичара?
Гимназијалци и у овом времену брзих информација и кратких форми показују снажну заинтересованост за књижевност, науку и културу. Наравно, у свакој генерацији, увек је било оних који читају одређена књижевна дела и оних којима та култура и није тако блиска. Мислим да се ту ништа специјално није променило. Потреба за читањем и знањем је увек јака. Некад је само потиснута или замаскирана неким другим потребама. Улога наставника је често та да ту потребу код ученика оснажи и учини видљивом. Верујем у заводљиву моћ књиге. Често је довољна једна песма, приповетка или један роман, једно дело које ће имати посебан значај да неко постане пасионирани љубитељ читања и поклоник књижевности. Читање, као и учење уопште, није лако, али насушна људска потреба и задовољство које се добија из тога превазилази тешкоће са којима се неко сусреће током самог процеса читања, односно усвајања знања.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење?
Некада је сама припрема напорна због неадекватног простора за рад, јер је, барем у нашој школи, тешко наћи слободну учионицу у току наставне недеље, тешка је и због покушаја да се часови додате наставе уклопе у већ претрпани распоред ученика, нестандардизиваних уџбеника и сличних проблема. Међутим, воља ученика и наставника углавном превазилази све сметње и неповољне околности.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у свим смеровима гимназије довољан?
Не, није довољан, свакако. Треба, пре свега у математичком и информатичком смеру, у другом и трећем разреду, када је предвиђени недељни фонд часова три часа, тај фонд повећати за макар један час. У појединим средњим стручним школама наставним планом и програмом предвиђена су два часа недељно, што је више него недовољно, посебно када се има на уму да сам предмет Српски језик и књижевност има значајну улогу приликом формирања културног и колективног идентитета једног народа. Такође, не би било лоше одвојити часове језика од часова књижевности, што се често среће у образовним системима других народа.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Велики је број издавача и уџбеника који тренутно постоје. Наставно градиво је у свим тим уџбеницима мање-више исто и у складу са наставним планом и програмом. Међутим, док је уметнички текст предвиђен за обраду најчешће исти код различитих издавача, дотле се теоријска литература и пратеће историјско-контекстуалне напомене везане за дати текст најчешће разликују. Тиме се припрема за такмичење додатно отежава јер је неопхоно упознати се са теоријским одредницама које се јављају код различитих аутора уџбеника. Што се језика тиче, ту је ситуација донекле једноставнија јер се, и поред бројних уџбеника који постоје тренутно, приликом припреме за такмичење и даље за основу узима добро позната граматика Живојина Станојчића и Љубомира Поповића.
Које теме из области Српског језика и књижевности су посебно инспиративне Вашим ученицима и због чега?
Свака генерација ученика има нека своја посебна интересовања и специфичан културни контекст, од чега често зависи начин образовно-васпитног рада. Свака наставна јединица има потенцијала да буде допадљива ученицима уколико се презентује на одговарајући начин. Међутим, и саме методе рада су најчешће контекстуално осетљиве и мењају се са временом. Наставник мора да ослушкује време у коме живи, да буде информисан, да не дозволи себи да остане замрзнут у једном времену, ако могу тако да кажем, како би на најбољи могући начин обављао свој посао. Управо та динамика и промена јесте оно што је мени, као наставнику, најзанимљивије.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања? Да ли своје ученике мотивишете да упишу Србистику?
Сећам се да сам време проводила у библиотеци и да сам стално трагала за информацијама и књигама до којих у то време и није било лако доћи. Сећам се и дружења, многих пријатеља које сам током студирања стекла, лепих разговора.
Подржавам све одлуке својих ученика које се тичу њиховог даљег школовања. Самим тим, подстичем своје ученике да, пре свега, следе себе и своја интересовања. Додуше, посебно ми је драго кад неко пожели да упише Србистику. Према мом мишљењу, избор неког од студијских програма који припадају србистици у великој мери је инициран љубављу према језику, књижевности и култури уопште. Та љубав се налазила у основи моје одлуке да се бавим овим занимањем. Временом се њој придружила и љубав према подучавању. Зато ми је веома драго кад неко одлучи да се бави србистиком.
Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
Искористите године студирања да у миру усвајате знање коме тежите. Процес специјализованог и за одређену делатност примењеног учења почиње студирањем, али се не завршава њиме, већ се наставља док год се бавимо датом делатношћу и најчешће се протеже на читав живот. Саме године студирања треба посветити стварању чврсте теоријске основе која ће бити погодан ослонац за даље образовање.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Много тога, будући да радим већ двадесет и две године. Лакше је причати о ономе што је остало исто, а то су ученици и њихова, не увек лако уочљива, али свакако присутна, потреба за знањем.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Бити наставник значи бавити се једним племенитим и за човечанство врло важним занимањем, што се често сметне с ума. Бити наставник, такође, значи бавити се будућношћу, будућношћу једног нараштаја, народа. У том смислу, наставник је попут уметника јер ствара и моделује будуће младе људе и њихову свест. Бити наставник често значи бити идеалиста и занемарити неповољне околности живота као и чињеницу да се ово занимање данас често потцењује и обезвређује, иако је неизмерно одговорно и значајно.
Кратка биографија
Др Данијела Петровић дугогодишњи је професор Српског језика и књижевности. Тренутно ради у Гимназији „Бора Станковић” у Нишу. На Филозофском факултету Универзитета у Нишу 2018. године одбранила је докторску тезу под називом „Конструкција наративног идентитета у романима Давида Албахарија и Владимира Тасића насталим у Канади”. Аутор је већег броја радова из области теорије књижевности и студија културе. Kao бивши студент, односно докторанд, Филозофског факултета у Нишу рaдо сарађује у пројектима које организује овај факултет – попут пројекта „Фан фикција” и „Round Robin прича”.
Доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
