Albert Ajnštajn, teoretski fizičar, jedan od najvećih umova sveta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Njegova prva supruga je bila Mileva Marić, rođena u Titelu u Bačkoj, jedna je od najvećih srpskih naučnica. Matematiku i fiziku je studirala na elitnim univerzitetima u Cirihu, Hajdelbergu … gde se i upoznala sa Albertom.
Desanka Đuri-Trbuhović u svojoj knjizi „U senci Alberta Ajnštajna“ govori o nesrećnoj sudbini Mileve Marić. Posetu njenom bogatom domu u Novom Sadu opisala je:
„U kući Marićevih su svečano dočekani i tu su povazdan dolazili rođaci i poznanici da pozdrave Milevu i vide njenoga muža i sina. Albert se ponašao prirodno i ležerno, nosio je svog sina na leđima po Novom Sadu. Razgovori su bili živi, samo Milevina majka nije mogla da se sporazumeva sa zetom, jer nije govorila ni jedan strani jezik…“
Iste godine Ajnštajnovi su na sedam dana gostovali u Beogradu na Vračaru kod Milevine prijateljice sa studija Bečlijke, Helene Kaufler, udate za inženjera Milivoja Savića. On i Ajnštajn su provodili vreme veslajući na jezeru kod Rakovice. Ajnštajnu se veoma dopao Kalimegdan. Kao čovek delovao je opušteno. Rado je uveseljavao okolinu sa željom da ostavi utisak običnog čoveka. Iz tog vremena ostala je zapisana njegova izjava: „Ja više ne verujem ni lekarima, ni medicini, ni bilo čemu, jer su protiv alkohola. Srbin pije od rođenja, pa do smrti; kako se rodi, kako raste, kad putuje, kad se ženi, kad se sahranjuje, pa ipak su Srbi genijalna nacija. Ja ih tako cenim prema mojoj ženi…“
Novi Sad su ponovo posetili dve godine kasnije. Desanka Đurić-Trbuhović u svojoj knjizi kaže: „Imao je dugačku neurednu kosu, radostan i nasmejan, nosio je sina na ramenu po novosadskim ulicama. To je bunilo novosadsku sredinu, koja je cenila samo konvencionalan red i ustaljenu učtivost, od čega je on celom svojom pojavom odstupao, pa su ga nazvali „onaj šašavi Marićev zet…“Studenti su se okupljalo oko njegovog stola u kafani Eržebet Kiralji, gde je voleo da dolazi…“
Ajnštajn je ostavio Milevu pred početak Prvog svetskog rata, a zvanično su se razveli 1919, gde stoji i Ajnštajnov pristanak da „Milevi da ceo novčani iznos kad jednom u budućnosti dobije Nobelovu nagradu.“ Tada su prestale sve njegove veze sa Srbijom. Obećanje je održao dve godine kasnije, 1921. kada je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.
Izvor: Momčilo Petrović: Zanimljiva istorija Srba u 147 priča, peto izdanje, Laguna, 2021; deo 1.: Sedam slavnih ličnosti iz sveta među Srbima, str.37-38.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
