…„Научили смо да је чисто дугме важније од четири тома Шопенхауера. У почетку смо били одушевљени, затим огорчени и на крају смо равнодушно схватили да није дух тај који је пресудан већ (…) вежба…“
…“Један разводник (…) вуче са собом смрскано колено; други иде ка месту за превијање држећи сопствена црева у рукама (…). Суровост се да поднети, уколико јој се потчиниш, али убија ако о њој размишљаш.“...
Цитати из првог, најпознатијег романа Ериха Марије Ремарка „На западу ништа ново“ (Im Westen nichts Neues) указују на сурова дешавања у Великом рату за који је био мобилисан као ђак са 18 година. Пошто је био рањен пребачен је у ратну болницу где је слушао приче са фронта, писао белешке на основу којих је настао његов најбољи роман. Дуго је тврдио да је све доживео.То је портрет једне генерације која је у еуфорији оставила школске клупе и отишла у рат. Ремарков главни јунак, млади регрут и приповедач прича како је од сензибилног ђака постао отупело полубиће под кишом граната, крвопролићем у рововима, досадом између јуриша… У лето 1914 славили су почетак рата и били уверени да ће за Божић бити код куће, али догодило се нешто сасвим друго, страшно, од одушевљења до огорчења и равнодушности.
Kада се 1929 роман појавио у књижарама преко ноћи је постао светски славан. Kритичари су га окарактерисали као „пацифистичку оптужницу против рата“. Убрзо је у Холивуду екранизован.
Ерих Марија Ремарк рођен је 1898. године у Оснабрику у сиромашној радничкој римокатоличкој породици француског порекла. Средње има Паул је сам заменио у Марија у знак сећања на своју мајку. Бавио се разним пословима да би преживео. Први објављени роман је био „На западу ништа ново“ (1929). Написао је још два романа која се баве ратом, на бојишту или након што су пушке утихнуле : „Повратак“ ( 1931) и „Три ратна друга“ ( 1936.). Доласком нациста на власт, 1933. године Ремаркове књиге су забрањене и јавно спаљене уз пропагандне оптужбе да је Јеврејин француског порекла, да је његово право има не Ремарк већ „Kрамер“, читано у назад. Емигрирао је у Швајцарску. Држављанство му је одузето 1938, а најмлађа сестра је гиљотинирана због „подривања морала“ пошто је изјавила да је рат изгубљен. Од 1939. живео је у Сједињеним Америчким Државама, а након рата наизменично у Швајцарској и САД - у. Значајни су и други романи „Љуби ближњега свог „ (1941), „Тријумфална капија“ (1946.), „Искра живота“ (1952) посвећен страдалој сестри… Умро је 25 септембра 1970. у швајцарском Локарну. Ремаркова дела су преведена чак на 58 страних језика.
Педесет година је од смрти славнога писца. Поред познатих и данас популарних романа, оно по чему је посебно познат и што на најлепши начин краси његова дела су значајне, велике и дубоке мисли о љубави срећи и животу:
„Живот је као једрилица која има превише једара и може да се преврне у сваком тренутку“.
„Боље је умрети кад желиш да живиш, него живети док не пожелиш да умреш“.
„Што човек себе мање воли, више вреди“.
„Погрешно је мислити да сви људи имају једнаку способност да осећају“
„Срећа је најнејаснија и најскупља ствар на свету“.
„Најлепше место на свету је оно на којем се ти као особа осећаш срећно“
„Човек је снажнији од своје судбине све док не дигне руке“.
„Ништа није досадније него посматрати како човек показује свој интелект, посебно ако га нема.
„Жена треба да буде обожавана, или остављена. Све остало су пуке лажи“.
„Ако жена припада другом мушкарцу, пет пута је пожељнија од оне коју можеш лако имати.
„Никада ништа не објашњавај жени. Уместо тога, делуј. Увек делуј“.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
