KО ЈЕ БЕТОВЕНОВА ЕЛИЗА И ЈОШ ПО НЕШТО? (поводом 250 година од рођења Лудвига Ван Бетовена, 1770-1827)
Фламанског порекла, рођен је у Бону пре 250 година, децембра месеца давне 1770. године. Заједно са Моцартом и Бахом сматра се највећим музичким генијем свих времена.
Млади Бетовен је имао тек 4 године када је показао своју неуобичајену склоност према музичкој уметности. Први учитељ му је био до крајности строг отац. Са седам година је наступао као пијанист, а у тринаестој је компоновао прву композицију. Мрзео је математику и целога живота се плашио бројева. Школу је напустио у једанаестој, а први сусрет са Моцартом је остварио у седамнаестој када је добио комплимент: „Запамти младићу, једнога дана бићеш познат“. Људи Бетовеновог времена нису имали разумевања за његову музику. Једном таквом незадовољном посетиоцу се обратио са речима: “Ово није музика за твоју, већ за будуће генерације“. Много је волео природу и она је нашла значајно место у његовом стваралаштву. “Месечева соната“ помера границе класицизма идући у сусрет ери романтике. Био је нежнога здравља са честим упалама црева, проблемима са костима , срчаном аритмијом. Најновија истраживања указују да су због губитка слуха у неким композицијама ритмови инспирисани осећајем неправилних откуцаја свога срца. Највећи хендикеп у његовом животу је био прогресиван губитак слуха у раним тридесетим када је био на врхунцу успеха као пијаниста и композитор. Нека од својих најважнијих дела је компоновао када је потпуно изгубио слух. Једном приликом је рекао :“Многи мисле да се слуша само ушима. Ја све тонове чак и видим“. Веће европске уније је 1972. прогласило „Оду радости“ службеном химном. Ценио је велике уметнике и за Баха је својевремено рекао: “Он није поток, он је море“ (на немачком „Bach“ значи поток), а за себе : „Ја сам грозд и из себе цедим вино звукова за човечанство које га мора пити“. Није се женио и нема својих потомака.
Бетовенова клавирска минијатра „За Елизу“ је једна од најпознатијих и најомиљенијих мелодија у историји музике. Kо је била Бетовенова Елиза? Kомпозиција је објављена тек 1865. године – 38 година након композиторове смрти. Дело је пронашао музиколог и писац Лудвиг Нол, који је тврдио да је оригинални рукопис потписан Бетовеновом руком 27 априла 1810. Бројни истраживачи дошли су до неколико имена и прича о љубавном живота чувеног композитора који би могли да разјасне ко је била Елиза. Музиколог Макс Унгер који се бавио истраживањем живота и дела Л.В Бетовена , био је уверен да је Лудвиг Нол погрешио приликом преписивања рукописа и да је оригинални назив композиције био „За Терезу“. Веровао је да је ово дело инспирисала Тереза Малфати, Бетовенова пријатељица и ученица, коју је славни уметник запросио управо те 1810. године. Она је брачну понуду одбила и удала се неколико година касније за једног аустријског племића. Интересантно је да је композиција пронађена међу њеним приватним предметима. Музиколог и експерт Kлаус Мартин Kопиц тврди да је мелодија поклоњена 1810 за растанак младој оперској певачици Елизабети Рокел. Она је била сестра оперског певача са којим је Бетовен сарађивао на опери „Fidelio“. Он тврди да су они „једно време били веома блиски“ . Удала се за Бетовеновог архи непријатеља. Чак је каже након Бетовенове смрти узела прамен његове косе. Пијаниста и музиколог Лука Чанторе 13 октобра 2009. представљајући своје осам година дуго истраживање на Универзитету у Барселони, је изјавио да Бетовен није писао комад, већ немачки музиколог Лудвиг Нол, који је комбиновао неколико некатегорисаних Бетовенових партитура.
Bероватно никада нећемо сазнати ко је била Бетовенова Елиза али генерације ће вечно уживати у дивној мелодији Бетовенове минијатуре „Für Elisa“
У времену у коме је живео Бетовен је био је неприкосновен ауторитет и звезда. Умро је у 56 години живота. Његова епохална дела, хармоније које он сам није могао да чује, се слушају кроз векове. Последње речи су му биле: „Аплаудирајте пријатељи, комедија је завршена“, док други тврде: „Чућу музику у рају“. Последњем испраћају маестру из Бона присуствовало је 30000 Бечлија, половина градског језгра Беча.
Непроцењив је стваралачки опус Лудвига Ван Бетовена: 9 симфонија, 32 клавирске сонате, 5 концерата за клавир и оркестар, опера „Fidelio“, мноштво камерних композиција, миса „Misa solemnis“…
Кликните на следећи линк и уживајте у извођењу композиције: Beethoven - Für Elise | Piano & Orchestra - YouTube
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
