НЕМАЧКА РЕЧ ГОДИНЕ (WORT DES JAHRES) – ОД „БУНТОВНИХ” СЕДАМДЕСЕТИХ ДО ПАНДЕМИЈЕ КОРОНЕ

Друштво за немачки језик (Gesellschaft für deutsche Sprache) осмислило је седамдесетих година прошлог века занимљиву традицију која се одржала и до данас. Крајем сваке године језички стручњаци разматрају речи и изразе који су у највећој мери обележили одлазећу годину. То нису нужно изрази који су најчешће били у употреби, већ је основна замисао да се идентификују језички „лајтмотиви” који су од нарочитог значаја за јавне дискусије и горуће проблеме у друштву.

За прву Реч године (Wort des Jahres) проглашен је 1971. године придев aufmüpfig. Овај придев може се превести као „пркосан, бунтован” и односио се на контракултуру шездесетих и седамдесетих година, а нарочито на Немачки студентски покрет који се, инспирисан студентским протестима широм света, залагао за права студената и побунио против политике владајућих структура у Западној Немачкој.

Три године за редом, од 1989. до 1991. године, Друштво за немачки језик пратило је приликом одабира Речи године трендове у перцепцији поновног уједињења Немачке те су изрази Reisefreiheit („слобода путовања”), die neuen Bundesländer („нове савезне државе”) и Besserwessi, сложеница која се састоји од речи besser („бољи”) и Wessi („становник Западне Немачке”), а која је уједно и алузија на реч Besserwisser („паметњаковић, свезналица”), указали на превладавајуће ставове у вези са последицама пада Берлинског зида. Сећање на године подељености доспело је изнова на сам врх листе 2014. године, када је одабрана реч Lichtgrenze („светлосна граница”), назив уметничке инсталације настале поводом двадесетпетогодишњице рушења зида.

Мигрантска криза и масовни прилив избеглих лица у Немачку обележили су 2015. годину, што се одразило и на лингвистичке полемике. Реч године била је управо Flüchtlinge („избеглице”), док се у оквирима германистичке науке о језику расправљало о конотативним значењима суфикса –ling. Придев postfaktisch („постчињенични”) је потом 2016. указао на проблематику недостатка воље да се одупре јавним дезинформацијама и да се трага за чињеницама и истином, а именица Heißzeit („врело доба”), као антоним речи „ледено доба”, преусмерила је пажњу на климатске промене и еколошке проблеме данашњице.

Новембра 2019. године објављено је да је нова Реч године Respektrente, сложеница која представља комбинацију речи Respekt („поштовање”) и Rente („пензија”). Према појашњењу Друштва за немачки језик, ова сложеница односи се на увођење основне пензије за особе које су биле запослене одређени број година, a следује им пензија нижа од егзистенцијалног минимума. У оквиру политичких дебата инсистирало се на томе да дугогодишњи рад заслужује поштовање и могућност да се живи достојанствено.

У светлу овогодишње кризе, осам од десет речи које су ушле у ужи избор у вези су са вирусом COVID-19. Одабрана је сложеница Corona-Pandemie („пандемија короне”), а на другоме месту је реч преузета из енглеског језика Lockdown („затварање, изолација”). У саопштењу се наводи да је корона негативно утицала на привреду и културу, као и на приватне животе те да је, према процени бундесканцеларке и бројних стручњака, у питању најтежа криза која је задесила Немачку након Другог светског рата. На пољу језика је изнедрила мноштво нових сложеница, од именица Coronavirus („вирус короне”) и Coronakrise („криза услед короне”) до придева попут coronabedingt („условљен короном”) и coronageplagt („погођен избијањем короне”).

Више информација на: https://gfds.de/aktionen/wort-des-jahres/

 германистика , немачки језик , немачка књижевност , немачка култура ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.