Одговорност и понори егзистенције и друштва: књижевно стваралаштво Фридриха Диренмата

„Што човек више поступа према плану, то га успешније салеће случајност.” (из текста Двадесет и једна тачка о Физичарима)

Швајцарски књижевник Фридрих Диренмат (Friedrich Dürrenmatt, 1921–1990) остао је упамћен по гротескно-сатиричним драмама и криминалистичким романима с елементима филозофије егзистенцијализма. Студирао је филозофију, германистику и природне науке у Берну и Цириху, а 1943. године одлучио је да се посвети писању.

Две његове најпознатије трагикомедије, Посета старе даме (Der Besuch der alten Dame, 1956) и Физичари (Die Physiker, 1962), истичу неизбежно питање кривице и одговорности. У Посети старе даме разоткрива се инхерентна утилитаристичка природа људи, будући да пристају да зарад општег материјалног добитка убију мушкарца који је стару даму у младости оставио након што је затруднела. Идеја да новац квари и најморалније људе огледало је капиталистичког света у коме је одговорност скрајнута у други план, а бескрајна похлепа те и жудња за осветом и самосталним спровођењем правде владају човеком.

Проблематика одговорности се у Физичарима пак осликава у константној људској тежњи новим достигнућима у области науке и технологије, при чему се занемарују основна етичка начела. Двојица мушкараца у лудници, који су умислили да су Њутн и Ајнштајн, заједно с Мебијусом, правим научником који се крије јер је свестан могућности да ће се његова открића злоупотребити, граде констелацију ликова чији конфликти не наилазе на разрешење. Будућност је неизвесна, а једино што је извесно је јасна порука да је човечанству на располагању само планета Земља и да нас јединo етика може спасити од самоуништења.

У роману Судија и његов џелат (Der Richter und sein Henker, 1950) Диренмат је спојио криминалистичко-детективску тематику с филозофским питањем – да ли је у реду казнити некога за злочин који није починио уколико постоји злочин који је починио, а за који није могуће да буде кажњен. Примарни фокус романа је цинично виђење потраге за правдом која је недостижна легалним путевима, те је, осим критике механизама функционисања друштва, уједно и приказ погубљености човека у лавиринту егзистенције. Исте године објавио је наставак под називом Сумња (Der Verdacht), док је према новели Обећање: опело криминалистичком роману (Das Versprechen: Requiem auf den Kriminalroman, 1958) снимљен потом и филм Десило се усред бела дана (Es geschah am hellichten Tag, 1958).

Исходе надгледања и тероризма, али и егзистенцијална питања у духу филозофије Серена Кјеркегора, размотрио је у новели Налог или О надзирању надзирача надзирача (Der Auftrag oder Vom Beobachten des Beobachters der Beobachter, 1986). Овај политички трилер који се сврстава у његово позно стваралаштво исприповедан је из угла редитеља унајмљеног да реконструише убиство Тине фон Ламберт, жене мучене депресијом и нестале у пустињи на северу Африке. Мрачна страна људске егзистенције и понори друштва описани у његовим детективским текстовима указују на суморну визију света лишеног смисла за сопствену одговорност и вишег смисла постојања. Позно стваралаштво одликује и рефлексија о мотивима и симболима у сопственом раду, објављеним у збиркама Лавиринт и Градња Вавилонске куле.

Прича je, према Диренматовим речима, осмишљена до краја тек када задобије најгори могући преокрет. Његов песимизам и цинизам могли би се оправдати реалношћу послератних година, но, напослетку, и брутално искреним увидом у људску природу.

 германистика , немачки језик , немачка књижевност , немачка култура ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.