Ову дивну причу о Францу Kафки, коју сам недавно прочитала желим у целости да пренесем и вама, драги моји блогери.
„Франц Kафка (1883-1924), који се никада није женио нити је имао деце, прошетао је парком у Берлину, када је срео девојчицу која је плакала јер је изгубила своју омиљену лутку. Она и Kафка су безуспешно претраживали парк не би ли нашли лутку. Kафка јој је обећао да ће сутра поново доћи и помоћи јој да траже лутку. Следећег дана, иако нису пронашли лутку, Kафка је девојчици поклонио писмо које је лутка написала: „Молим те не плачи. Отпутовала сам да видим свет. Писаћу ти о својим авантурама“.
Тако је започела прича која се наставила до краја Kафкиног живота. Током њихових састанака, Kафка је читао луткине пажљиво исписане авантуре и приче које је девојчица сматрала божанственим.
Напокон, Kафка је донео лутку (купио је) која се вратила у Берлин. „То уопште не личи на моју лутку“, рекла је тада девојчица. Kафка јој је, онда, предао још једно писмо у којем је лутка написала: „Путовања су ме променила“. Девојчица је загрлила нову лутку и сва срећна је однела кући.
Много година касније девојчица која је била већ девојка у лутки је пронашла писмо. У малом писму које је потписао Kафка било је записано: „Све што волите вероватно ће бити изгубљено, али на крају љубав ће се вратити на други начин“.
Франца Kафку, рођеног у Прагу, сматрају једним од најважнијих писаца на немачком језику. Германист, Мицхаел Браун, вешезначност, као карактеристику феномена модерне, која се провлачи кроз Kафикине текстове објашњава: „Kафка је био Јеврејин, Kафка је био одметник, Kафка је био писац. Kафка долази из Прага, био је Чех и Немац. А у тој вишезначној мешавини различитих идентитета, тражити оног Kафку који ће изрећи нешто јасно и једнозначно, биће увек проблем. Управо тај проблем и чини Kафкине текстове тако занимљивим. Јер кад тај проблем не би постојао, где би уопште била мотивација за читање Kафке“?
Током живота Kафка је објавио две збирке кратких прича. Већина дела је објављена након његове смрти. Свом најбољем пријатељу, Максу Броду, је наредио да спали све његове рукописе. На срећу Макс Брод је препознао његову генијалност и одлучио да је подели са светом. Најзначајнија дела су му приповетка „Преображај“, романи „Процес“, „Замак“, „Америка“.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.