Романтизам, реч које је сакрила сва очајања, безнађа, разочарања и светске туге почетком 19. века. Човек романтизма је сведок неправди и трагичних судбина, наивних илузија и песимизма и вечите борбе против самог себе. У својој тузи и егзистенцијалној кризи је приморан на лутања и бег од стварности. Једино у свом свету успева да досегне у култ детињства као простора идеалног света, а управо један такав свет створили су браћа Грим. Браћа Грим, Јакоб и Вилхелм, познати су као сакупљачи и издавачи немачке народне књижевности. Најпознатије дело немачке књижевности, поред Лутеровог превода Библије, представља њихова збирка Дечје и домаће бајке (нем. Kinder- und Hausmärchen). Циљ сакупљања разних бајки, легенди, митова, нордијских сага био је да се сачува део немачке културне баштине.
Упркос свом називу Дечије и домаће бајке, прва књига није била намењена деци. По њиховој замисли бајке су биле научни рад, који је служио за академске студије, те је и садржај био намењен одраслима. Романтичари су сматрали да усмена књижевност осликава народни дух, те су тежили да осликају аутентични стил којим су бајке приповедане. Међутим, прве оригиналне бајке, које су биле пуне убистава, суровости, насиља и злостављања деце и одраслих, суочавају се са озбиљним критикама.
У првом издању нашли су се класици попут Ивице и Марице, Црвенкапе, Снежане и седам патуљака, Трнове ружице и приказивале су потпуно другачије стране ових прича. У причама маћеха Снежане, Ивице и Марице је заправо њихова права мајка, а браћа Грим праве касније измене јер су сматрали мајчинство светим. Златокоса, након страсног загрљаја са принцем, пита мајку зашто јој је хаљина постала претесна. Пепељугине зле полусестре секу прсте како би могле да испробају ципелу, а касније на венчању птице копају очи сестрама.
Први оригинални том издат је 1812. године, а потом до 1857. настају бајке које су данас познате. Њихов брат Емил Грим је илустровао бајке симболима хришћанства, јер су црквени сталежи сматрали да нису написане у хришћанском духу. Браћа Грим су имали идеју да сачувају од заборава бајке и приче које су се преносиле кроз генерације, а успут биле измењене и цензурисане.
Седамдесетих година 20. века бајке браће Грим се уврштавају у школску лектиру у Немачкој, а с временом се њихово ишчитавање популаризује. Њихова дела су данас преведена на многе светске језике, а многе бајке екранизоване, захваљујући Волту Дизнију. На Унесковој листи светске баштине нашле су се 2005. године, а данас се рукописи чувају у музеју браће Грим у Каселу.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
