„Polazila sam od toga da moj život nije vredniji od život svih nevino progonjenih i da mi je ako mogu da pomognem, pri čemu sam mislila pre svega na decu, život već dovoljno bogat da moram da prihvatim sve što me snađe.“ Dijana Budisavljević, 27. februar 1942.
Kultni film Stivena Spilberga „Šindlerova lista“ iz 1993. je bio uzor austrijskom piscu i publicisti Vilhelmu Kuesu da svoju romanesknu knjigu iz 2017. godine objavljenu u uglednoj izdavačkoj kući Tirolija u Austriji, naslovi „Dijanina lista“. Samo nekoliko meseci kasnije knjiga se pojavila i pred srpskim čitaocima u prevodu sa nemačkog Dušice Milojković. Reč je o akciji spasavanja više hiljada srpske dece iz logora Nezavisne Države Hrvatske. Spiritus movens je bila Dijana Budisavljević, rođena Obekser iz Inzbruka, supruga uglednog hirurga, Srbina iz Zagreba, dr Julija Budisaveljevića. Glavni istorijski izvor, pored svedočenja drugih učesnika akcije spasavanja i obimne istoriografske literature, bio je Dijanin dnevnik pisan na nemačkom jeziku. Autor ga je dobio od njene unuke dr Silvije Sabo. Na pitanje zašto akcija spasavanja iz ustaških logora tako dugo nije imala odgovarajuću pažnju javnosti, autor objašnjava da pored nedostupnosti istorijskih izvora i ideoloških ograničenja svakako je bila i „istoriografija pod nadzorom“.
Dijana Budisavljević je svakako glavni junak ove knjige. Pored nje je galerija likova od predstavnika ustaške vlasti, nemačkih oficira, lekara, ustaških policajaca, verskih velikodostojnika i humanitarnih radnika. Pisac je uspeo da verno dočara atmosferu masovnih progona i smrti i da pokaže da je to deo planiranog uništenja srpskog naroda u ustaškoj državi. Sistematsko istraživanje masovnog stradanja srpske dece nije obavljeno sve do devedesetih godina prošloga veka. Radovi Dragoja Lukića su prvi koji su ukazali na pravu razmeru tragedije. On je koristio do tada javnosti nepoznat istorijski izvor, dnevnik Dijane Budisavljević. Posle rata, bila je teško povređena načinom na koji su joj nove vlasti oduzele kartoteku koju je jedino ona mogla da dešifruje. Pred kraj života sa mužem se preselila u rodni Inzbruk, gde je i umrla.
Knjiga Vilhelma Kuesa Dijanina lista uspela je da verno prikaže akciju spasavanja koju je Dijana organizovala, svu dramatiku i njene glavne aktere, kao i celinu događaja i njihovu istorijsku pozadinu. Pogovor koji je sam autor dao završava rečima: „Nadam se da će ovaj roman učiniti da priča o Dijani Budisavljević i njenoj organizaciji postane poznata na našim prostorima i da će Dijani konačno biti odata počast koja joj već decenijama pripada. Ona je junakinja u najboljem smislu te reči. Svakom vremenu, a pogotovu našem, takvi uzori su i te kako potrebni“.
Vilhelm Kues rođen je 1972. u Volfsbergu, u Austriji. U Klagenfurtu na Univerzitetu Alpi-Adrija završio je germanistiku i uporednu nauku o književnosti. Predavao je na Osiječkom univerzitetu u Hrvatskoj od 1998. do 2000. Sada živi i radi u Austriji. Piše knjige, radi za veći broj novina i časopisa i bavi se naukom.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
