Постоји један други, руски свет...

Кажу да је путовање једина ствар коју купујемо, а чини нас богатијим. Ако томе додамо да смо на путовању усавршили језик који изучавамо, а пре свега волимо, да смо стекли пријатеље за цео живот, а неки и нашли сродну душу, то свакако значи да смо се, не само обогатили, већ и испунили своје животне ст(р)анице нечим заиста вредним.

Други септембар, 2016. – аеродром Шереметјево (Москва, Русија). Крочећи на тло земље Русије, десет студената русистике из Ниша осети неописиву срећу. И тако се одједном нађеш пред нечим за чиме си толико жудео, маштао и сањарио. Да ли је ово и даље сан? Пред нама се прострло њено величанство – Москва. Како јој прићи, како је погледати, не би ли упио и трунчицу онога што она представља. Ужурбано корачамо, ћутке уживамо и дивимо се нестварним грађевинама, о којима су нам толико говорили и учили.  Велики, шарени и уникатни храм Василија Блаженог дочекао нас је у пуном сјају, спреман за неуморно фотографисање и подсећање на све легенде које о њему круже, а Црвени трг, попут мора непрегледног, запљускује нас својом лепотом и дозива нас да се још боље упознамо.

Корачамо Арбатом и уживамо у језику који смо тако лако заволели и захваљујући коме смо и добили шансу да се упознамо са свим лепотама који он носи са собом. Радујемо се и споменику, великоме Пушкину, премотавамо у глави његове стихове и са осмехом и великим поносом их рецитујемо, као да нас сам Пушкин чује:

“Я помню чудное мгновенье:

Передо мной явилась ты,

Как мимолетное виденье,

Как гений чистой красоты.”

Стајемо испред високе зграде Ломоносова као испред строгог професора. Забацујемо главе увис и покушавамо да пронађемо крај тог високог здања, које као да се винуло и сакрило међу густе и наизглед ниске облаке и посматра нас озбиљно, строго. Истог трена присећамо се талента великог Ломоносова и тајно у себи замишљамо како је то бити студент таквог универзитета. 

Уморних ногу, али са неуморном жељом, упознајемо се и са пословним комплексом Москва-Сити. Посматрамо бљештаве небодере и већ у својим главама развијамо своје мале пословне планове.

Тако је мало времена за толико лепоте на једном месту, али  пут нас зове даље. Упознајемо се са другим делом Русије, градом Белгородом. Из прича које смо слушале није много обећавао, али секунда је била довољна да променимо своје мишљење и да још јаче заволимо Русију, руски језик, народ, културу, обичаје.

Мали студентски град, у који смо дошле, отклонио је све предрасуде, које смо имале и уверио нас да, иако тако мали, завређује сву нашу пажњу и поштовање. Прегршт емоција, различитих осећања, размишљања. Нисмо ни слутиле да ће се ово путовање толико дубоко урезати у наша срца и да ћемо се вечно, са осмехом на лицу, присећати свих људи, сада већ наших пријатеља, догађаја, тренутака, сваке добре речи упућене нама, сваког искреног савета.

Одједном смо се нашле на Универзитету В. Г. Шухов. Огроман, дивно уређен комплекс. Показали су нам где ћемо бити смештене: 4. спрат, соба 404, дом број 5, или “обшага”, како волимо да га зовемо, наш дом. Соба је била лепа, пространа, зидови облепљени дивним тапетама, које се слажу уз завесе. Селе смо на кревет и замишљено посматрале собу и ко зна о чему смо у том тренутку размишљале. Толико је у нама било помешаних осећања, да их нисмо могле речима исказати. Не радујемо се, а срећне смо, чудно.

Током боравка смо до танчина упознале Белгород, толико разних музеја, грађевина и споменика обишле, толико историја чуле о њему, а захваљујући музеју Диорама отишле у време Курске битке (највеће тенковске у Другом светском рату) и на својој кожи виртуелно осетиле делић прошлости и великог страдања.

Обилазак меморијалног комплекса Вечни пламен, садржајног музеја Диорама, храма Архангела Гаврила, споменика Александра Невског, само су неке од знаменитости града који “не обећава”.

А како смо тек усавршиле језик који нас је спојио не само са Русима, већ са свима онима, који попут нас гаје љубав према руском језику и култури. Ти су разговори били небески.

Предавања која смо имале су за нас била од изузетног значаја, а са професорком смо изградили посебан однос. Као учесници манифестације намењеној бруцошима, били смо сведоци како та велика земља даје подстрек ученицима у отпочињању великог и битног животног поглавља, а то је образовање. Сви у исто време затворили смо очи, замислили жеље и испустили шарене балоне да се лелујају по небу и на тај начин означили почетак једне факултетске године. 

Биле смо ангажоване и учествовале у свим догађајима, скуповима, па и у представљању наше земље, нашег народа, које је трајало 4 дана и на које смо биле изузетно поносне. Српски дани у Русији! За нас велика част, а за Русе велико уживање! Догађај који је спојио братске народе и још више учврстио нераскидиву везу међу њима.

Српски ресурсни центар, који се налази у самом комплексу Шуховског универзитета, у коме смо проводиле већину времена, треба да постане још један мост између наших народа и држава.

Oгромна моћ језика је да спаја људе различитих националности. Било да смо црни, бели, жути, коју год боју коже имали, којој год вери припадали, језик је мост који нас спаја и помаже нам да боље упознамо народе, културе и обичаје других људи.

И управо захваљујући руском језику и путовању у Русију, којег се сећамо са осмехом на лицу и топлином у срцу, спријатељили смо се са добрим и племенитим људима не само из Русије, већ и из Украјине, Јерменије, Француске, Сирије, Анголе... Једно сјајно мултикултурално пријатељство!

Умом се Русија не може схватити, али  отвореним срцем, итекако може.  Уз поштовање њиховог сујеверја, сели смо на кофере, сачекали пар секунди и кренули пут Србије пуног срца, богатији за читаву једну велику земљу. Обећање је дато, вратићемо ти се поново Русијо, а ти нас само чекај, дуго нас чекај.

 руски језик и књижевност ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.