Матерњи језик се не учи, он се усваја и представља темељ националног идентитета. Jаснији увид у то како матерњи говорници доживљавају српски језик можемо добити помоћу асоцијативног приступа. Међу најчешћим првим асоцијацијама на српски језик налазе се: матерњи, књижевност, школа, говор, Вук Караџић, ћирилица, Србија, граматика, професор, факултет, књига, предмет, Срби.
Једна од тенденција је све чешћа употреба англицизама. Јављају се у области културе, науке, друштва, информационих технологија, спорта, моде. Примера ради, Српски речник новијих англицизама садржи више од четири и по хиљаде одредница. Речи које воде порекло из енглеског језика добро је посматрати из угла оправданости. Са једне стране, лексеме администрација, акредитација, бренд, бронзер, скенер, дрон, дигитални уклопиле су се у лексички инвентар српског језика. Са друге стране, оно што би требало избегавати у српском јесте писање енглеских речи у оригиналу и употребу такозваног англосрпског језика, односно оних енглеских речи које имају одговарајућу замену у српском. Уместо браузер, може се употребити претраживач, резервисати уместо букирати, засновано уместо базирано, теретана уместо џим, стипендија уместо грант.
На Филозофском факултету у Нишу традиционално се обележава Дан матерњег језика. Ове године расписали смо конкурс за средњошколце и студенте који се тицао неговања српског језика и језичке културе. Пристигли радови били су у форми есеја, песама и видео-прилога. У њима се, с једне стране, могло видети лексичко богатство српског језика, а са друге стране, истанчaн стил. Млади и те како негују српски језик, треба им дати прилику да то покажу. Врата Филозофског факултета отворена су за све који су заинтересовани за друштвено-хуманистичке науке, Филозофски је спона некадашњих, садашњих и будућих студената.
*Овај текст је део интервјуа који је доц. др Александра Јанић дала за Телевизију Bella amie и Народне новине поводом Дана матерњег језика 2022. године.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
