Славећи новембар, месец српске културе у Румунији, разговарале смо са мср Димитријем Савићем, некадашњим студентом Филозофског факултета у Нишу, а сада вишегодишњим лектором за српски језик на Западном универзитету у Темишвару.
Које уџбенике српског језика као страног користите и каква су искуства у пракси?
„Српски за странце” Павла Ћосића, „Српски за странце” Божа Ћорића; „Научимо српски” (1 и 2) Исидоре Бјелаковић и Јелене Војновић; „Граматика српског језика” Живојина Станојчића и Љубомира Поповића. Искуства су таква да сама наставна област одређује који ће се уџбеник користити. Ниједан уџбеник није погодан за све области из граматике и језика, тако да је потребно њихово комбиновање и међусобно допуњавање.
Које све речнике и приручнике користите у настави српског језика као страног?
Речник српскога језика Матице српске (2011); Научимо српски 1 и 2, радна свеска Исидоре Бјелаковић и Јелене Војновић.
Које тематске јединице из области језика сматрате најзахвалнијим за обраду на часовима с обзиром на матерњи језик студената којима предајете српски језик као страни, а које представљају изазов?
Синтакса просте реченице наилази на веће разумевање код студената будући да су синтакса српског језика и синтакса румунског језика врло сличне, а и сама терминологија је студентима већ позната из румунског језика. Употреба одређених падежа је такође врло слична у ова два језика иако румунски језик има далеко слабије развијен падежни систем од српског. Ипак, највише проблема студентима задају падежни облици, као и категорија глаголског вида будући да румунски језик не препознаје ову граматичку категорију глагола.
На које начине је перцепција српског језика код странаца другачија него код изворних говорника српског језика?
Као пример издвајам одређивање граматичког рода код именица. Изворни говорник ће извршити анализу именица по роду користећи демонстративне заменице тај/та/то. Такав начин утвђивања рода неће послужити странцу, јер њему интуиција неће помоћи да конгруира одговарајућу заменицу са именицом конкретног граматичког рода. Из тог разлога, неопходно је дати граматичка правила помоћу којих ће странац моћи да разликује граматичке родове у српском језику.
Исти случај је и са падежним облицима. Док изворни говорник падежне облике добија помоћу одређених питања за сваки падеж, странци ће морати да науче наставке за падежне облике. Помоћу разних схема и табела предавачи настоје да им олакшају процес учења, али учење је посве другачијег карактера него што је то случај са усвајањем језика код изворних говорника.
На који начин својим студентима приближавате српску културу? Шта им је најзанимљивије у српској култури?
Ако изузмемо књижевност, језик и историју српског народа, углавном преко музике, филма, спорта, кухиње, природних лепота Србије. Такође, заједничким коментарисањем о разним друштвеним темама и дешавањима у Србији. Оно што сам приметио да их највише занима у вези са српском културом су музика, спорт и кулинарство.
У којим све ваннаставним активностима су учествовали студенти којима сте предавали српски језик као страни?
Новембар је месец српске културе у Румунији. Током тог месеца широм града се организују дешавања која су везана за српску културу (вече српског филма, фолклора, музике, пијаца са српским традиционалним јелима, књижевне вечери, позоришне представе), у којима студенти активно учествују. Такође, сваке године у мају организујемо бесплатну дводневну екскурзију за студенте у сарадњи са Савезом Срба у Темишвару и Привредном комором Војводине.
Како је организовано усавршавање лектора српског језика у Републици Србији? Постоје ли усвршавања изван граница наше земље, тачније, изван Београда?
Нисам упознат са тиме да ли постоји усавршавање лектора српског језика ван матице. Оно са чиме јесам упознат јесте то да се једном годишње одржава онлајн-састанак свих лектора српског језика, на коме се излажу проблеми, задаци, циљеви рада лектората и самих лектора. Састанак је неформалног карактера и без већег утицаја на побољшавање ситуације позиције српских лектора у свету.
Да ли сте лектор искључиво српског језика или је вашој надлежности прикључен и још неки језик из тзв. БХС групе?
Лектор сам искључиво српског језика. Постоји засебан лекторат за хрватски језик. Ипак, обавезно предајем „Господу Глембајеве”, у складу са личним афинитетима и значајношћу дела за историју југословенске књижевности.
Које савете имате за будуће лекторе српског језика?
Исто оно што бих саветовао и себи – стрпљење. Динамика и механика учења српског језика као страног је другачија. Самим тим, неопходно је много стрпљења – како према студентима тако и према самом градиву.
Кратка биографија
ДИМИТРИЈЕ САВИЋ (1993: Ниш) у родном граду завршио је Основну школу „Цар Константин” 2008. године и Гимназију „Светозар Марковић” 2012. године. Академске 2012/2013. године уписао је основне академске студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу и завршио их октобра 2017. године са просечном оценом 9,00. Те године је на истом факултету уписао мастер академске студије Филологије на Департману за српску и компаративну књижевност, а јуна 2020. године их је завршио са просечном оценом 9,75. Од јануара 2019. године ради као лектор српског језика и књижевности на Западном Универзитету у Темишвару на Одсеку за српски језик и књижевност.
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
