Интервју са проф. др Јорданом Марковић: у сусрет 120-годишњици српске дијалектологије
У сусрет 120-годишњици српске дијалектологије, значајном јубилеју који се обележава 2025. године, разговарале смо са проф. др Јорданом Марковић, редовним професором Филозофског факултета у Нишу, у пензији.
Имали сте прилику да студентима националне филологије предајете од оснивања Катедре, данас Департмана за србистику. Студенти првих генерација су и дан-данас познати. Да ли бисте могли да поменете неке од њих?
То је питање на које би најбоље било да избегнем одговор, јер ћу некога сигурно неоправдано изоставити, а не би било поштено ни према осталим генерацијама. Много је наших бивших студената који су данас успешни у своме послу. При томе мислим на све колеге које су у овом тренутку запослене на Департману за србистику, колеге које раде као професори или предавачи на универзитетима у свету, колеге које раде као веома цењени и дугогодишњи лектори на унивезитетима у окружењу, па директоре бројних школа и других институција, али и цењене професоре у средњим и основним школама. Наших бивших студената има и међу новинарима, али и у многим другим професијама.
Чега се радо сећате из периода када сте предавали на Филозофском факултету у Нишу?
Ја спадам у особе које су својим послом задовољне и сматрам својом привилегијом чињеницу да сам радила са младим људима. Заправо, ја сам волела и свој посао и те младе особе са којима сам радила и на посао сам одлазила са радошћу.
Били сте ментор студентима за бројне дипломске и мастер радове, као и за докторске дисертације. Каква су Ваша искуства у раду са студентима националне филологије?
Претпостављам да се моје менторство карактерише као „гњаважа” зато што сам настојала да сваки рад доведемо до најбољег могућег издања. Захвална сам онима са којима сам радила што су имали разумевање за такав мој став и што су редовно следили моја упутства са истом жељом – да готов рад буде што бољи.
Знало се да израда сваког рада мора да потраје и да је сваку верзију могуће поправити и моји студенти су увек били моји сарадници на том задатку.
Овде желим да додам и да су наше колеге са других универзитета где су некада по завршетку основних студија одлазили наши студенти (нпр. на мастер или докторске студије) редовно хвалили однос наших студената према раду.
Из угла професора на предметима из области дијалектологије, због чега је све важно познавање народних говора?
Познавање народних говора је важно зато што су они увек иновативнији од стандарда и што некада могу показивати пут којим ће се језик кретати у будућности.
У њима налазимо бројне изгубљене или заборављене речи, облике или гласове, па се они могу посматрати и као ризница архивираног језичког блага.
Које тренутке у српској дијалектологији бисте издвојили као најважније?
Наравно, најважнији је почетак, а то значи 1905. година, када je штампанa монографијa Александра Белића о српским народним говорима Дијалекти источне и јужне Србије, а то су, не случајно, баш говори овога дела Србије.
Други значајан моменат је појачани интерес за српске народне говоре, што резултира израдом бројних докторских дисертација и њиховом штампом, а та етапа изнедрила је врхунске српске лингвисте. Нешто касније томе су се придружиле и колеге које су, идући за Белићем, изнова почеле истраживати говоре југа и истока Србије.
Следећи моменат је у вези са интересовањем за лексику народних говора. Прави процват ова тематика доживљава баш на овом српском језичком простору, одакле потиче десетак драгоцених дијалекатских речника.
У новије време се, сходно измењеним условима живота, јавља интересовање за урбане говоре и то би требало да је у овом тренутку најактуелније у српској дијалектологији.
Какво је место нишких филолога у домаћој лингвистици?
Нишка филологија је успела да обезбеди своје место у српској науци о језику, а у томе су својом подршком помогли угледни српски лингвисти. У српској лингвистици се мора говорити о нишкој лингвистичкој школи. Колеге из Ниша су и у овој области показале своју јужњачку вредноћу, о чему сведочи велики број публикација из области језика.
Призренско-тимочки говори српског језика честа су тема не само лингвиста већ и јавности уопште. Шта мислите о положају ових народних говора у нашем друштву?
Чини се да се у том погледу није ништа битно променило, о чему сведоче и бројни коментари и испади – учених и мање учених људи. Морамо сами ценити свој дијалекат и тај став непрекидно наметати свима осталима како бисмо поправили однос српске јавности према призренско-тимочким говорима.
Да ли се однос према дијалектима у нашем друштву променио?
Не, није се однос према дијалектима променио. Обичан човек сматра дијалекат мање вредним. Зато би требало радити на подизању свести о значају, али и лепоти и богатству народних говора сваког краја.
Како носиоци неког дијалекта могу допринети да друштво поштује њихов дијалекат?
Прво тако што ће се тамо где није обавезна употреба стандарда служити дијалектом, затим тако што се ни пред ким неће стидети свог дијалекта и тако што ће волети свој дијалекат.
Да ли наши дијалекти постепено нестају?
Ово је веома старо питање. У науци има опречних мишљења у вези са овим, али сматрам да дијалекат неће нестати. Истина, он ће се модификовати, у много чему ће се мењати, трпеће разне утицаје, али то је кроз историју језика познато и није необично. Дијалекат ће попримати неке нове елементе, али ће и сам бити извор позајмица за стандардни језик.
Годинама сте предавали Старословенски језик 1 и 2. На које сте све начине успевали да приближите старословенски језик студентима?
Ја сам обично говорила да је старословенски језик моја љубав и надам се да је тај мој став био видљив и на мојим предавањима. Студенти су ме убеђивали да им старословенски језик није далек и стран, а ја сам увек настојала да знањем везаним за овај језик објашњавам појаве из савременог језика – и на нивоу стандарда и на нивоу дијалеката како бих им показала значај познавања старословенског језика. Старословенски језик сматрам основом за разумевање бројних језичких појава – у српском, али и у свим осталим словенским језицима.
У једном периоду своје универзитетске каријере предавали сте Српски језик на Природно-математичком факултету у Нишу. Какво је Ваше мишљење о увођењу таквог предмета на све факултете?
Убеђена сам да је неопходно увођење једног оваквог предмета. То се не односи само на будуће просветне раднике. Сви факултетски образовани људи морају добро познавати свој стандардни језик – то је неминовност.
Успоставили сте одличну сарадњу са колегама из Бугарске, Северне Македоније и Румуније. У чему се све огледа дугогодишња сарадња са колегама из различитих земаља?
Да, може се рећи да сам била део колектива када је започињала сарадња са универзитетима у Бугарској, Румунији и Македонији.
Најдужа је сарадња са универзитетом из Великог Трнова, а у новије време је интензивирана и сарадња са универзитетом из Темишвара, док са Институтом за македонски језик из Скопља имамо специфичну сарадњу. Неке облике сарадње остварили смо и са Софијским универзитетом.
Сви ти видови сарадње резултат су пријатељског односа наших колега и колега из њихових институција и одржавају се захваљујући ангажовању бројних, и њихових и наших, колега и жељи да тај вид сарадње опстане.
Шта се и на који начин променило у Вашем приступу од почетка професорске каријере до одласка у пензију?
Принципијелно – ништа се није променило. Чињеница је, међутим, да сам ја током свог рада модификовала начин испитивања – од усменог начина испитивања прешла сам на тест-методу. Као један вид анегдоте морам да кажем да мој покушај да у своја предавања уведем форму презентације није успео јер студенти нису хтели да прихвате такав начин и ја сам то испоштовала. Да се нашалим – нису ми дозволили да се модернизујем.
Интервју су водиле проф. др Татјана Трајковић и доц. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
