Пре тачно два века објављена је збирка бајки „Дечје и породичне приче“ браће, Јакоба (1787-1863) и Вилхелма Грима (1786-1859). Овим великанима немачке књижевности и језика припадају велике заслуге за српску културу.
Јакоб Грим се сматра оснивачем савремене германистике, а у проучавање језика увео је историјско-упоредни метода. Његово најзначајније дело је Немачка граматика у четири свеске. Позната су му дела из области историје немачког језика, митологије, правне старине. Речник немачког језика се први пут појавио 1812. када је изашла прва, сведена, верзија њихових бајки.
Браћа Грим су упознала Вука Kараџића. Kао савременици и његови пријатељи не само да су научили српски језик, него су и преводили српску народну поезију и бајке. Отац немачке филологије Јакоб Грим је 1824. године превео на немачки језик Вукову граматику. Подстицао је Вукову ћерку Мину да преведе српске бајке на немачки језик. Написао је и предговор у коме наводи да је Вукова збирка дело достојно дивљења.
Браћа Грим су касније превели и неколико српских народних песама и приповрдака.Тако су их представили немачком говорном подручју и читавом свесту.
По повратку из дипломатске мисије у Бечу, где је представљао Пруску, Јакоб Грим је на једној књижевној вечери читао српске народне песме пред колегама, лингвистима и литератама. Песник немачког романтизма Kелменс Брентано их је тада уочио, забележио и потом објавио у алманаху „Путешествије песника“.
За српску поезију и Вуков рад Јакоб је успео да заинтересује и великог Гетеа, на чији је подстицај српска народна поезија преведена на неколико језика. Гете је те стихове поредио са непревазиђеном „Песмом над песмама“.
Верује се да су браћа Грим управо од Вука дознали за бајку Пепељуга. Српску верзију ове бајке, забележену као народну умотворину Срба, Вук је објавио 1821. хронолошки пре појављивања верзије браће Грим.
Јакоб Грим је 1849. године постао члан Друштва србске словесности, а по његовој препоруци, Вук Kараџић је одликован и постао је члан Пруске академије. Kао леп гест захвалности, једно од активнијих културно-уметничких друштава Срба у Берлину, носи име „Вук Kараџић – Браћа Грим“.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
