Језици и лингвистика

Тајна заната – уметност превођења

Коментари
262 речи, ~2 минута читања

0%

О аутору

Марина Ђукић Мирзајанц

Пред текстом сам генијалног дела, Велики Пад, нобеловца, Петера Хандкеа. Размишљам о Жарку Радаковићу, ексклузивном преводиоцу 20 Хандкеових дела на српски јези. У шали је писцу телефонирао: добио сам Нобелову награду. Поручује да се „ не осећа као преводилац, више је читалац изблиза, неко кога интересује тајна уметничке креације, жели да зна шта је иза свега и Хандке му се ту уклапа“.

За великог Андрића „преводиоци су најбољи тумачи и посредници у овом од увек подељеном свету. Они посредују између различитих култура и разлика. Омогућују њихову сарадњу и комуникацију“.

Да ли би се нашем читаоцу исто допао роман Ијана Мацјуана, „Искупљење“, ремек дело савремене англофонске књижевности, да Аријана Божовић није тако уметнички превела овог данас најбриљантнијег писца енглеског језика. Овенчана је наградом Удружења књижевних преводилаца Србије, „Милош Н. Ђурић“

Преводима на 56 језика, Паоло Kоељо је сврстан у најпревођенијег и најчитанијег писца свих времена. Само на њему својствен начин најискреније се захвалио преводиоцима својих дела и истакао њихов значај за његов планетарни успех.

Светлост дана у царству немачког језика угледала су и дела наше велике списатељице Исидоре Секулић. Јануара месеца ове године под насловом „Откривање Исидоре Секулић може почети“ минхенске новине „Süddentsche Zeitung“ су објавиле текст о српској књижевници Исидори Секулић. Између осталог у тексту пише „Са делом „Писма из Норвешке“ текстови велике српске ауторке коначно се појављују у немачком преводу“.

И тако је лепота књиге доступна читаоцима широм света захваљујући врсним преводиоцима.

Сваки занат, а преовођење је занат али и уметност, има неку своју тајну.

У чему је „тајна заната“? О томе у неком од наредних прилога.

Прикључите нам се!

 

германистика , превођење , немачки језик ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600