„Kraj tanana šadrvana“
Da li ste znali da za mnoge najlepša sevdalinka svih vremena, melanholične melodije „Kraj tanana šadrvana“ je pesma koju je pod nazivom „Der Asra“ napisao jedan od najvećih pisaca svetske i evropske književnosti Hajnrih Hajne. To je priča o velikoj i tragičnoj ljubavi.
Po staroj legendi u Jemenu postoji pleme Azra (devica). Na arapskom poluostrvu na jugozapadu Saudijske Arabije, postoji provincija Asir (nedostižni). Mladići iz plemena koji nemaju sreće da ostvare svoju ljubav, ne žele da žive bez ljubavi. Da bi okončali život što pre, odlaze u rat ili pustinju. Emotivnog Hajnea ova legenda je duboko potresla i inspirisala da napiše pesmu Azra. Dr Karin Fülner sa Instituta Heinrch-Heine u Düsseldorfu je o pesmi rekao: „Ova pesma je verovatno nastala 1845. ili 1846. godine u Parizu. Tada je Heine već dugo još, od 1831, godine, bio u Francuskoj. Kod Heinea je Orijent predstavljao mesto srećnih i nesrećnih, jednostavnih i osetljivih ili rafiniranih osećanja. U mnogim njegovim pesmama Orijent ima važnu ulogu“
Hajnrih Hajne je rođen 1797. u Dizeldorfu, u bogatoj porodici jevrejskog trgovca i bankara. U rodnom gradu , bio je snažan uticaj Francuza tako da je pohađao francusku gimnaziju. Kao pesnik bio je osećajan, duhovit, borben. Nazivaju ga pesnikom „svetskog bola“ ali i pesnikom raskida sa romantikom. Smatraju ga najvećim nemačkim liričarem XIX veka. Za života dela su mu često bila zabranjivana zbog naprednih ideja, a za vreme nacizma zbog jevrejskog porekla. Najznačajnija dela su: Knjiga pesama (1827) koja sadrži čuveni Lirski intermeco, Nemačka, jedna zimska bajka (1844), Politička satira: Ata Trol (1841-46), Putopisi : Slike sa putovanja ( 1826-31) i druga Umro je u Parizu 1856.
Der Asra
Täglich ging die wunderschöne
Sultantochter auf und nieder
um die Abendzeit am Springbrunn,
wo die weißen Wasser plätschern.
Täglich stand der junge Sklave
um die Abendzeit am Springbrunn,
wo die weißen Wasser plätschern,
täglich ward er bleich und bleicher.
Eines Abends trat die Fürstin
auf ihn zu mit raschen Worten:
»Deinen Namen will ich wissen,
deine Heimat, deine Sippschaft.«
Und der Sklave sprach: »Ich heiße Mahomet
und bin aus Yemen,
und mein Stamm sind jene Asra,
welche sterben, wenn sie lieben.
Kraj tanana šadrvana
Preveo: Aleksa Šantić
Kraj tanana šadrvana, gdje žubori voda živa
šetala se svakog dana sultanova kćerka mila.
Svakog dana jedno ropče, stajalo kraj šadrvana.
Kako vrijeme prolazilo, sve je blijeđe, blijeđe bilo.
Jednog dana zapita ga sultanova kćerka draga:
„Kazuj, robe, odakle si, iz plemena kojega si?“
„Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra
što za ljubav život gube, i umiru kada ljube!“
Ovu prelepu sevdalinku divno su izvodili legende muzičke scene Himzo Polovina, Zaim Imamović, Hanka Paldum, Zvonko Bogdan, Ibrica Jusić. a u najnovijim izvođenjima se može poslušati i u džez izdanju „Sarajevo Jazz Guerille“ ili u izvođenju Damira Imamovića.
Damir Imamovic - Kraj tanana šadrvana - YouTube
Zvonko Bogdan - Kraj tanana sadrvana - YouTube
Sarajevo Jazz Guerrilla feat Banda: Kraj Tanana Sadrvana - YouTube
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
