- Knjiga o vezi posleratne i ratne generacije, o značaju krivice uopšte -
Prva objavljena knjiga kod nas danas najpoznatijeg savremenog nemačkog pisca je „Čitač“ (2002. godine). Potom su usledile „Bekstvo od ljubavi“, „Povratak kući“, „Vikend“, „Gordijev čvor“ sve u prevodu Spomenke Krajčević. Po obrazovanju pravnik, pokrajinski sudija, profesor javnog prava i filozofije prava na berlinskom Humbolt univerzitetu, Bernard Šlink u svojim delima daje neverovatan spoj intrigantnih tema nacističke prošlosti, znanja, prožete emocijama i ljubavlju.
„Čitača“ smatraju u velikoj meri „nemačkom knjigom“ na šta slavni pisac odgovara: „knjiga jeste nemačka, ali ne isključivo. Ljubav, sramota, laži, krivica, pravda – univerzalne su teme“. Mihael Berg nakon iskustva sa Hanom Šmic doživljava konflikt posleratne generacije koja je došla u dodir sa iskustvom ratne. Po rečima slavnoga pisca prisutni su „naklonjenost i horor, biti zaveden i odbijen, saosećati i osuđivati“.
Kada se pojavio „Čitač“ 2002 doživeo je planetarni uspeh. Preveden je na 39 jezika. Bio je na prvom mestu „Njujork Tajmsove“ bestselerove liste. I danas je veoma popularan. To je knjiga za sve generacije, sva vremena, obrazovanu i manje obrazovanu čitalačku publiku, za najširi spektar sredina i zemalja. Najbolju ocenu o knjizi pisac je dobio u pismu jednoga čitaoca koji je saopštio da inače ne čita, ali ovu knjigu mu je neko preporučio i kada je počeo nije mogao da je ispusti iz ruku. Majka, Švajcarkinja, dok je bio dete ga je učila da ako želi da saopšti nešto, to mora uraditi „demokratski“ da ga svi razumeju. „Sada sam zadovoljan, jer znam da sam napisao demokratsku knjigu“, kaže veliki pisac. Za ovaj roman kao i za svoj književni rad ovenčan je brojnim međunarodnim nagradama i priznanjima širom sveta.
Stiven Daldri je 2008. godine snimio istoimeni film sa Dejvidom Krosom, Kejt Vinslet i Rejfom Fajnsom u glavnim ulogama . Film je doživeo svetsku slavu sa brojnim nagradama i priznanjima medju kojima je i Oscar (2009.) za najbolju žensku ulogu (Kejt Vinslet).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.