Књиге и литература

Ј. В. фон Гете и метаморфоза биљака

Коментари
520 речи, ~3 минута читања

0%

О аутору

Бранка Огњановић асистенткиња на ОАС Немачки језик и књижевност

Немачки писац Јохан Волфганг фон Гете се, осим књижевним стваралаштвом, бавио и аматерским проучавањем природних наука, те је имао утицаја на развој ботанике. У предговору трећем издању књиге О пореклу врста Чарлс Дарвин чак наводи да је Гете, кад је писао о метаморфози биљака, заступао слична гледишта попут његових о трансмутацији врста, премда је вероватније да је тек благо наслућивао шири концепт еволуције.

По повратку с путовања по Италији, Гете је 1790. године саставио научни спис Покушај појашњавања метаморфозе биљака, у коме је указао на хомолошку природу листова – од котиледона до латица цвета, тј. на сличности њихових структура које су последица заједничког еволутивног порекла. Метаморфоза се код биљака дефинише као преображај органа којим постају способни за обављање и додатних функција, а Гете је међу првима стекао увид у „тајну везу” између различитих делова биљке која би појаснила како се облици могу трансформисати у друге облике и при томе задржати део основног праоблика. Био је стога мотивисан да трага за праоблицима у природном свету, верујући у то да ће пронаћи прабиљку (Urpflanze). Прабиљку је замишљао као основни план телесне грађе биљака (Bauplan) и иако није успео да је пронађе, допринео је развоју фитоморфологије, биолошке дисциплине која проучава спољашње, физичке облике и структуре биљака.

Срж научног рада о морфологији биљке преточио је у поезију и године 1798. створио је елегију, лирску песму сетног расположења и поучног карактера, под називом Метаморфоза биљака. Метаморфоза биљака један је од централних текстова вајмарске фазе Гетеовог стваралаштва и истиче нераздвојну везу између науке и уметности, али и човека и природе. Драгој Кристијани Вулпијус желео је кроз песму да предочи да су „сви облици исти, а ипак ниједан не личи на други”, те је описао ступњеве у развоју биљке од семена до пуног процвата. Необично Гетеово запажање обухвата и стих песме да „у семену једноставно спава снага; узор, који започиње”, односно прототип који би био одговоран за процес раста и изглед биљке, што подсећа на појам гена, који је тек доцније постао саставни део науке.

Гетеови закључци о биљкама могли су се, напослетку, применити и на животиње и људе. Сматрао је, наиме, да су људи саставни део природног света. „Природа! Њоме смо окружени и обавијени – немоћни да иступимо из ње и немоћни да дубље продремо у њу!”, говорио је. Њене тајне изазивају страхопоштовање, но анализом и промишљањем природе могуће је и спознати самога себе – и отворити врата ка песничком надахнућу.

Извори и детаљније информације

германистика , немачки језик , немачка књижевност , немачка култура ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.

600/600