Ova godina je jubilarna. Obeležava se 100 godina od smrti velikog pisca. „Pisma Mileni“ su takoreći ljubavni roman koji je napisan u vidu dramatičnog niza Kafkinih pisama Mileni Jesenskoj. Necenzurisana i po autentičnom redosledu sređena, smatra se najnapetijom ljubavnom prepiskom na svetu. To je knjiga kojoj može da se veruje i na osnovu koje saznajemo o velikoj ljubavi najvećeg pisca XX veka.
Ko je bila Milena Jesenska za koju je slavni pisac rekao da je „ona živa vatra kakvu još nisam video“ , kao i da je „nož koji je zarinuo u sebe“, dodavši, nož ljubavi? Za Milenu se u svetu najviše čulo zahvaljujući ovim pismima u kojima se sreću varljiva osećanja sreće, očaj, strah, bezumno samouništenje ali i radost, snovi, maštanja, ukratko ljubav, jednostavno život.
Milena je rođena u Pragu 1896. godine. Otac joj je bio profesor na Medicinskom fakultetu. Rano je ostala bez majke. Pohađala je čuvenu devojačku gimnaziju gde je dobila humanističko obrazovanje. Medicinu je studirala samo dva semestra nakon čega se okrenula pisanju i novinarstvu. Udala se za deset godina starijeg, za glavu nižeg, Ernesta Polaka, bankara sklonog muzici, pisanju bez uspeha, provodu, koketiranju ali i prevarama sa drugim ženama. Otac od početka nije odobravao tu vezu i godinu dana do njenog punoletstva smestio je u nervni sanatorijum. Čim je postala punoletna udala se i odselila sa mužem u Beč. Izdržavanje porodice spalo je na njena pleća praćeno nezadovoljstvom i samovanjem. Počela je sa prevodima na češći jezik, najpre sa nemačkog a zatim s francuskog i engleskog.
Kada se Kafka upoznao sa njom njen brak se već raspadao. Prvi susret se odigrao u jesen 1919. godine u jednoj od praških umetničkih kafana. Krajem oktobra iste godine mu se obratila sa željom da želi da prevodi njegove priče (prva je bila priča „Ložač“). To je bio početak, a zatim su usledila Kafkina pisma, najautentičniji i necenzurisani ljubavni roman.
Četiri godine kasnije umreće Kafka i neće saznati šta je dalje bilo sa Milenom. Ona se upravo iste godine razvela i postala uspešna oslobođena žena, družeći se sa češkom avangardom gde je upoznala svog drugog muža, arhitektu Jaromira Krejcara. Rodila je devojčicu, priključila komunističkoj partiji, pisala tekstove i aktivno pomagala jevrejskim beguncima. Muzej Jad Vašem u Jerusalimu, 1995. godine, proglasio je za „pravednicu među narodima“. Gestapo ju je uhapsio 1939. Deportovana je u koncentracioni logor Ravensbrik gde je srela Margaretu Buber-Nojman, koja će napisati biografiju o Mileni ističući da je bila veoma požrtvovana pružajući svima ljudsku podršku bez ostatka. Sa bolesničkih oboljenja krala je papire gde je zapisivala detalje o logorskoj stravi. Umrla je 17 maja 1944. od posledica kažu, smišljene zločinačke hirurške intervencije pri kojoj su joj otkazali bubrezi.
Kada su nemačke trupe ušle u Čehoslovačku Milena je 1939. godine odlučila da svom dugogodišnjem prijatelju Viliju Hasu poveri pisma koja je dobijala od Kafke. Pisma su sačuvana na sigurnom mestu u Pragu. Na traženje izdavača koji je od Maksa Broda dobio prava na objavljivanje Kafkinih spisa, Has je 1949. godine pripremao pisma za objavljivanje. Istovremeno dobio je i zadatak da neka mesta izostavi gde se pisac odnosio kritički na Jevreje, da neka imena ne pomene jer su još živi, i slične sugestije. Izdanje koje se pojavilo 1952. godine je bilo značajno skraćeno i izmenjeno posebno u redosledu događanja, čineći sadržaj nejasnim i nepotpunim.
Međutim, poslednje izdanje Kafkinih „Pisama Mileni“ koje imamo u našim knjižarama je knjiga kojoj možemo da verujemo. Iskrsavaju neviđene dimenzije Kafkine ljubavi. Što se tiče precrtanih i nečitljivih reči u pismima, ona potiču od Milene. Pisma su bila njoj upućena i ona je na to jedino i imala pravo, da nam uskrati deo njenog i Kafkinog intimnog jezika.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
