0%
Проучавао је осунчавање планете Земље, задивљен Шилеровом Одом Сунцу.
Наука је одавно Милутина Миланковића (1879-1958), српског научника, академика, професора Универзитета у Београду, сврстала у сам врх највећих умова 20. века. Један кратер на Месецу, један на Марсу и један планетоид носе његово име. Био је физичар, геофизичар, математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер, доктор техничких наука. Аутор је теорије леденог доба и везе Земље са климатским променама, бавио се осунчавањем планете Земље, изумео је најпрецизнији календар… Научник који је задужио свет, истовремено је био и историчар науке, хроничар научних збивања свога времена, писац чија дела имају велики значај. Kњига „Kроз васиону и векове“ једна је од најлепших књига о науци.
У свом аутобиографском делу „Успомене, доживљаји и сазнања“ Миланковић пише да је обожавао Шилерову поезију, посебно баладе. Записао је: „Читао бих читао дотле, док их нисам знао напамет… При читању Шилерових балада имао сам осећај да слушам звучне акорде многоструне харфе…“. Посебно га је у раним гимназијским данима проведеним у Осијеку импресионирала песма која се нашла на првој страници уџбеника немачког језика. Шилер је песму написао 1800. године. Убацио ју је у своју прераду Шекспировог Макбета. Песма је ОДА СУНЦУ. У својим Успоменама Миланковић је записао: „Но данас, после више од шездесет година, стоји ми та песма несвенута у памети, тако да се усуђујем да је овде испишем“ и без и једне грешке је записао на немачком језику.
Gesang des Pförtners (aus Macbeth)
Verschwunden ist die finstre Nacht,
Die Lerche schlägt, der Tag erwacht,
Die Sonne kommt mit Prangen
Am Himmel aufgegangen.
Sie scheint in Königs Prunkgemach,
Sie scheinet durch des Bettlers Dach,
Und was in Nacht verborgen war,
Das macht sie kund und offenbar.
Lob sei dem Herrn und Dank gebracht,
Der über diesem Haus gewacht,
Mit seinen heiligen Scharen
Uns gnädig wollte bewahren.
Wohl mancher schloß die Augen schwer
Und öffnet sie dem Licht nicht mehr,
Drum freue sich, wer neu belebt
Den frischen Blick zur Sonn erhebt!
ODA SUNCU
Nestala je mračna noć,
Ševa peva,dan se budi,
Sunce sa velikim bleskom
Na nebu se rađa.
Ono sja u kralja blistavu odaju,
Ono sja kroz prosjakov krov.
I što bi skriveno u noći,
Vidi se sad otvoreno i jasno.
Neka je slava i hvala Gospodu.
Koji je nad ovim domom bdio,
I svojim svetim četama
Sačuvati nas trudio se.
Istina, poneko je izmučen sklopio oči,
I neće iz svetlosti otvoriti više,
Stoga neka se veseli onaj koji sniva budan
Diže svoj vedri pogled prema Suncu!
(Preveo Miljan Mojašević)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.