Предложак
Растињак, оставши сам, пође неколико корака ка узвишици на гробљу и спази Париз, који се искривудано протеже обалама Сене и који је већ почео да се осветљава. Његове се очи зауставише готово пожудно на простору између Вандомског стуба и Инвалидског дома, тамо где живи онај отмени свет у који је хтео да уђе. И он баци на ту шумну кошницу поглед који је, како изгледа, унапред сисао мед из ње, и изусти ове знамените речи: ,,А сад је на нас двоје ред!ˮ
Оноре де Балзак, Чича Горио
*
Изговоривши ову реченицу, дубоко уздахне и одлучи да се упути назад својој љубавници Светлани, која га је чекала у њиховој малој викендици изван града.
– Дошао сам. Нисам успео – рече Растињак, односно под његовим правим именом, Алексеј, који је заједно са Светланом последња четири месеца покушавао да открије које тајне крије отмено париско друштво и уништи банду троцкиста Ивана Сергејева.
– Молим? Зар ниси бар могао било коју информацију да прикупиш, макар један документ да им узмеш са стола? Како си могао да издаш своју земљу и свој народ! Шта ћемо им сада рећи, рок нам истиче сутра. Ми смо мртви људи, мртви!
– Свестан сам тога, али ситуација се отела контроли, једва сам успео да се смирим док сам био на сахрани. Вероватно су мислили да је због смрти.
– Чије смрти?
– Иванове жене. Наводно је био срчани удар, али јој је Иван вероватно сипао отров у чај. Почела је да му смета, превише је знала о његовим пословима.
– Убио је своју жену? Срећом па ми ни немамо податке и не би имао ни за шта да ме убијеш!
– Наравно, љубави.
– Ја сам начула да је један од наших усмрћен тако што га је банда мучила до смрти како би из њега извукла информације о мом раду на терену. Тога си већ свестан и знаш са чим се суочавам.
– Наравно, увек ћеш имати моју подршку. И као шпијунка и као моја једина љубав.
Пољубивши Светлану, Алексеј је схватио колико је у ствари поверљива информација о смрти жене Ивана Сергејева. У оваквим ситуацијама се догађало оно што су совјетски шпијуни називали „молчаниеˮ – ућуткивање. То је била последња опција коју би сваки шпијун предузимао као оно што је неопходно урадити јер је подразумевало усмрћивање, ма радило се о члану породице, члану партије или пак другом шпијуну.
Алексеј се нашао у ситуацији где мора да бира између своје љубави или свог позива као шпијуна Совјетског Савеза у западној Европи. Ово је била једна од његових најтежих вечери. У њему су се сукобљавале стране за које није ни сам знао да постоје.
Сутрадан ујутру дође време да се Светлана и Алексеј опет растану. Светлана би дању постајала Марлен, а Алексеј – Растињак. Након доручка свако је кренуо својим путем. Живот агента дуплог идентитета није била лака ствар. Елем, многи Алексејеви другови су откривени и убијени због мањка дискретности на дужности – Сергеј, Александар, Думат, Гјорги, Максим, Олег, Владимир, Никита, Алексеј. И дан-данас се сећа њихових лица, ма као да су се већ јуче задњи пут видели. Прошле су године од како је то виђење завршено.
Алексеј се упути ка вратима када на тренутак осети хладан притисак револверске цеви отпозади.
– Извини, Алек, ово се мора урадити – рече Светлана.
Мук.
– Пуцај, разумем. Волим те.
Након задњег Алексејевог издисаја, Светлана примети одрпану жуту хартију која вири из Алексејевог крвавог капута. Држећи хартију у једној руци, она на тренутак задрхта и препасти се. У предстојећим моментима њено беживотно тело паде на свеже орибан под. Алексеј јој је отровао чај док су доручковали.
Аутори: Тим „Грогијеви змајевиˮ
Ми смо „Грогијеви змајевиˮ – скупина од три змаја! А Грогијеви смо јер смо из „Гробарскеˮ школе!
Маша Настић ученица је 4. разреда специјализованог одељења за физику – она поред физике и осталих природних наука воли књижевност, писање и плес. Михаило Павловић, Машин друг из одељења, страствени је уживалац риболова, добре књиге и фотографије. Никола Видановић је ученик 4. разреда двојезичног природно-математичког одељења. Он воли да чита, воли историју и обожава да путује.
А, све нас је окупила – главни змај – професорка Неда Гашовић!
Драго нам је да смо се упознали!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
