Посматрам та лица. Сви су повлашћени, јер све знају. Постоје само повлашћени. Гледам их и смишљам како да им се осветим. Једно по једно ће платити смрт моје мајке. И остали ће такође једнога дана бити на смрт осуђени. И он ће бити осуђен. . Мој брат, мој старији брат, којег сам безгранично волео и Марија... моја љубав... Шта мари ако је оптужени због убиства био погубљен зато што није плакао на погребу своје мајке?
Схвата ли, дакле, тај осуђеник да са дна моје будућности... Да ћу их растргати, шчепати, убити. Послаћу их право у пакао, биће кажњени за све своје грехове. Сви ће бити кажњени! Мучићу их полако и узастопно, болно, исцедићу им душу. Малтретираћу их док не зажале што су се родили, док не почну да ме преклињу за дар смрти. Када им напокон дам тај поклон, када их све казним биће им још теже јер пред собом, у паклу, неће видети ђавола... видеће мене. Себичне будале су то што јесу... Мајчина судбина је све време лежала у њиховим рукама. Жртвовати спаситељку наше земље и давати њену главу нечастивом само да се ваше болесне фантазије остваре? Стајао сам пред својом проклетом породицом, усне су ми задрхтале. Изненадило ме је да људски ум буде тако зао и труо, да буде тако похлепан. Без речи сам остао док сам гледао у жену која ме је дојила, мазила и пазила. Без главе, на хладном поду. Нисам могао да се померим, укочио сам се у месту. Нема је више... Стварно је мртва...
Сам сам у овоме, ја и мој бес. Узалуд тражим савезнике. Саламон, мамин слуга, не улива ми поверење, превртљив је и подао. Саламанов пас вреди исто толико колико и његова жена. Сумњам, да је она дала мајци лауданум који ју је успавао. Ко ми преостаје? Она мала жена аутомат исто је толико крива као и она Парижанка која се удала за Масона или Марија која је желела да се за мене уда. Издала ме је једном, издаће ме и други пут. Шта мари што ми је Ремон био друг или Селест који вреди више од њега? Шта мари што Марија данас даје усне неком новом Мерсоу? Питања су ме излуђивала.
Шта мари што ми је Ремон био друг или Селест који вреди више од њега? Шта мари што Марија данас даје усне неком новом Мерсоу? Схвата ли, дакле, тај осуђеник да са дна моје будућности...
Посетићу Рамона данас. Желим да му гледам у очи када га будем питао о чему је причао са Маријом оне вечери када је краљица обезглављена. Селест наравно нема појма. Она слепо воли тог проклетника. Али не могу сад, то се мене сада не тиче... Потискујем бес, морам да мислим хладном главом. Освета се сервира хладна. Прво коловође, па помагачи.
Сутра је сахрана, сви ће бити ту. У двору ће бити послужена вечера. Само супа... Хвала Масону на оном цијаниду.
*
Тим Фиктивни хаос чине Дуња Филиповић и Милана Бркић, ученице другог разреда друштвено-језичког смера Гимназије ,,Душан Васиљев“ из Кикинде. Дуња Филиповић пише приче на енглеском језику, па је желела да се опроба и у писању кратких прича на српском језику. Сања да једног дана напише роман. Милана Бркић воли да пева, путује и проводи време са пријатељима. Пише песме и приче, црта и слика. Дуња и Милана се одлично слажу на књижевним висинама и спајају своју креативност у јединствену причу.
Ментор: др Наташа Иветић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
