„Човек који је видео све и ништаˮ
„Бол, смеша боја, све ми се врти... „Где сам?” Пре свега, у том трену осетио сам бол, јаку продорну главобољу. Сваку моју помисао предухитрила је пакосна мука.
Желео сам да нестанем, преплавио ме је мирис чађи и дима. Желео сам да будем било где осим овде, где год то "овде" било. У свеприсутном диму видео сам фигуру, необично познату, али не могох да је препознам, а потом глас, који сам одмах препознао, али који, 'пак, није био глас, нити шапат, скоро као да уопште није ни постојао. Чак сам, накратко, помислио да се налазим у огњишту грешника, у срцу грехова и осталих страхота које не могу, нити желим, да замислим, у најдубљим чељустима пакла. Та замисао није била далеко од истине.
Тргнуо ме је из транса врисак! Врисак познатог гласа, због ког ми се, након громогласне реализације, следила крв у венама. Нисам штедео на снази, нити марио за последице, игнорисао сам жалосно стање мога тела. Устао сам, или барем покушао. Како сам убрзо схватио, прости чин усправљања на две ноге преда мном представљао је задатак у друштву херкулових подвига.
Био сам беспомоћан, без снаге да устанем, нити способности да се померам даље од мог дохвата руке.
Био сам приморан да гледам.
Беспомоћно сам посматрао како се моја мајка бори са ватром док јој она кида месо. Слузави звук крцкања њених очних јабучица и костију ме је прогањао. Свлачила јој се одећа и плетенице су јој се разнизале на бесконачно пепељастих власи.
Чинило се као да су јој сви органи већ постали угаљ. Упркос томе што јој се кожа љуштила као кора старе и покварене банане, нисам могао да јој помогнем. Удови су јој се лепили за под иако је још увек била жива. Како јој се глас полако стишавао, тако је и њено црно полуизгорело тело постајало све ситније и равномерно нестајало.
Више се није чула.
Више нисам чуо њен глас и схватио сам да су последње њене речи биле само празни врискови.
Празни врискови... Не верујем ја у то, то је била огорчена клетва, казна за бестидност и таштину, казна бесмртнице која ће све бедне покушаје потоње самилости ове, ух име да јој не споменем, однети у чељусти паклена хада. Како јој се смеши вишња освета...”
„Полако, сећате се о чему смо говорили предходног пута? Знате, те мисли нису Ваше, то је луцидна химера, пусто привиђење, заправо, само кошмар детета у Вама! Покушајте да надрастете те болне пројекције, гледајте садашњост и приволите свом срцу дете које је са Вама, јер ће тек тада успети да одрасте дете у Вама самом, и видећете, све ће бити мирније! Останимо на овоме до следећег пута! Видимо се за тачно недељу дана.”
Излазећи из ординације психијатра, ободрен новом снагом, као магновење видео је некадашње слике блиске супружничке наклоности, а потом је само празно наставио даље. Када је дошао кући, искреније него претходног пута, пољубио је сина у чело.
Аутори: Тим „Сврљигˮ
Јана Павловић, завршила ОШ „Добрила Стамболићˮ у Сврљигу и нижу музичку школу клавирског смера. Ученица је другог разреда гимназије у СШ „Душан Тривунац Драгошˮ у Сврљигу и средње музичке школе теоретског одсека у Нишу. Иза себе има победу на републичком такмичењу „Књижевна олимпијадаˮ, као и победе на регионалним такмичењима из области граматике и историје. У слободно време пише приче и есеје, чита књиге, пева и свира. Њен рад је ушао у антологију савремених књижевних форми.
Мина Никодијевић, ученица је другог разреда гимназије у СШ „Душан Тривунац Драгошˮ у Сврљигу. Иза себе има 3 победе на смотрама рецитатора, као и неколико победа из области хемије, математике и информатике. У слободно време воли да пише песме и црта. Такође би желела да једног дана изда збирку својих песама.
Филип Благојевић, љубитељ спорта и тимских игара, страствени читалац, ученик другог разреда гимназије у СШ „Душан Тривунац Драгошˮ у Сврљигу. Писање (као и читање) фикције, одувек је био његов посебно драг хоби. „Читање фикције, стране или домаће, може бити једно незамењиво искуство, а писање исте, иако понекад проблематично, једно је од најзабавнијих активности“!
Ментор: Марко Ђорђевић, дипломирани филолог за енглески језик и књижевност, дипломирао на Филозофском факултету у Нишу, наставник енглеског језика у средњој стручној школи „Душан Тривунац Драгошˮ у Сврљигу.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
