– Мило ми је што почињеш да га волиш – рече Кити мужу пошто са дететом на грудима седе на обично своје место. – Веома ми је мило. А већ је почињало да ме једи. Говорио си да ништа према њему не осећаш.
– Зар! Зар сам говорио да ништа не осећам? Говорио сам само да сам се разочарао.
– Како у њему се разочарао?
– Не у њему, него у свом осећању. Очекивао сам више. Очекивао сам да ће се, као изненађење, разлити у мени ново пријатно осећање. И одједном, место тога – гађење, жаљење...
Она га пажљиво слушаше преко детета, надеваше на танке прсте прстење, које је скинула док је купала Мићу.
– Главно и јесте да има више страха и жалости него задовољства. Данас, за време олује, после онога страха, видео сам колико га волим.
На Китином лицу засија осмејак.
– А јеси ли се много уплашио? – рече она. – И ја такође; само, више ме је страх сада, кад је већ прошло. Ићи ћу да видим храст... А како је пријатан Катавасов! Уопште, целога дана било је тако пријатно... И ти си према Сергеју Ивановичу тако добар, само кад хоћеш... Хајде, иди сад к њима. Овде је после купања увек врућина и запара...
Улазећи у стан, Љевин затиче увелико познат призор: празне флаше, остаци хране и прожет opium mortis. У углу собе затиче свог полубрата са неким.
– Катавасове, пријатељу стари, шта те доводи овде?
– Посао – одбруси Катавасов.
– Какав посао?
– Потребан ми је новац – додаде Сергеј.
– Драго ми је што се мењаш – седе и Љевин.
Неколико дана касније, поздрављајући се са својом вољеном, Љевин рече:
– Идем код Катавасова.
– Мића и ја ћемо те чекати.
Насмешивши се, затворио је врата за собом, а Кити се врати детету.
Разговор два пријатеља прекиде нагли улазак Сергеја у собу:
– Готово је.
– Шта је готово? – упита Љевин.
– Посао – заседе и Сергеј.
Поменувши Кити у дугом разговору, Љевин примети значајну размену погледа између њих. Након дуготрајног дружења Љевин се са осмехом упути кући, у којој затече стравичан призор од кога се леди крв у жилама. Његова породица лежи у купатилу које прожима мирис сапунице помешан са мучним али однекуд му познатим смрадом. Вођен бесом и тугом, трчећи из куће, крајичком ока примети црни цвет у кристалној вази.
Тражећи помоћ, одлази своме брату, кога затиче уплаканог. Блед и унезверен ипак упита Сергеја шта се десило.
– Отарасио сам се оне кучке која ти је родила бескорисно дете, требало би да ми будеш захвалан!
Чувши то, Љевин је препознао смрад из купатила и мрачне, тешке мисли му сасвим помутише разум. Насрнувши на свог брата са мртвом породицом у мислима, свом силином бола који га је раздирао, обори га на под.
– Само што сам га заволео, ти си ми одузео! Мог сина!
Напету борбу прекинуо је ноншалантан улазак Катавасова.
– Убио је моју породицу! – узвикну Љевин.
– Како си могао да урадиш тако нешто?! ТИ СИ МОНСТРУМ, а била је лепа попут црне далије остављене на њеном столу!
–Да… Како знаш за црну далију!?
На пребледелом лицу Катавасова појави се пакостан осмех:
– Враћам ти за бол коју си ми нанео одузевши ми једину жену коју сам икад волео! Подмитио сам твог брата, пропалицу! Алкохол је, изгледа, битнији од сопствене крви!
Сазнање да су му најближи људи на овај начин разорили читав свет натерало је Љевина да отрчи до старог храста. Ту се он и Кити први пут пољубили, но уместо ње тамо је сада стајао конопац. На месту где је почела његова срећа окончаће свој живот. Последња помисао била му је на црну далију...
Аутори:
1. Даница Петровић
2. Лена Радовановић
3. Лена Станисављевић
4. Александра Петровић
Ментор: Александра Вучевски Ђорђевић, професор Српског језика и књижевности
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
