У ноћи
Иако би радије остао са женом, Константин отвори врата и изађе у сумрак. Ноге су саме кренуле према том, чинило се, за њега судбоносном мјесту. Стигавши до храста, мисли га вратише у ту априлску ноћ. Ноћ када је рођен његов насљедник.
Сјећао се. Кући је дошао касно, нервозан и намрштен, као током цијеле њене трудноће.
Кити га је чекала у мраку, блиједа, преплашена. Ушавши у собу бацио је ствари на под. Погледала га је и упитала: „Гдје си до сад?” Прећутао је одговор. Молећиво је поновила питање.
„Гдје си до сада? Чујеш ли ти менe? Зар не знаш да ће скоро вријеме, да се плашим...?” Скочио је са столице на коју је час прије сјео и љутито почео шутати ствари по кући. Није очекивао оно што је слиједило.
Плачући, Кити изјури напоље. Жељела је да оде што даље од овог неког новог Љевина, кога није познавала. Нису је зауставили ни вјетар, ни киша која је пљуштала. Трчала је све до момента када је осјетила снажан бол у стомаку. Кољена су јој клецнула, пала је.
„Вријеме је”, помислила је престрављено.
Била је сама, далеко од куће, у хладној олујној ноћи. Једину заштиту могао јој је пружити стари храст у близини. Почела је пузати ка њему.
Прво је мислио да ће се брзо вратити, а како је вријеме одмицало, схватио је сву тежину свога поступка. Хватајући се за главу, одлучио је кренути за њом. Није му се допадала мисао да ће то дијете доћи у његов дом.Чинило му се да тако губи љубав вољене жене. Покушавао је пратити отиске корака у блату, више их наслућујући, него разазнајући. Имао је осјећај да му се и вјетар својим урлицима подсмјехује. Сваки звук чинио је ситуацију још страшнијом. У тренутку му се учинило да чује вриштање, али није могао разазнати да ли је то јаук кише или његове вољене. Трчао је. Срце му се стегло када је угледао тијело поред храста. Надао се да је стигао на вријеме. Није му било жао тог дјетета, тог малог уљеза, бринуо се за Кити. Још више га је мрзио због мука које јој задаје. Схватио је да је порођај почео. Кити је била беспомоћна. Знао је да помоћ не може стићи ниоткуда. Једино је он то могао да уради.
Послије претешких пола сата, који су му изгледали као вјечност, у рукама је држао то мало биће. Скинуо је мокру кошуљу и умотао сина.
Аутори: Тим Дамин гамбит
Тим чије име симболизује почетак партије, у овом случају стваралачке, „Дамин гамбит”, чине ученице првог разреда физиотерапеутске струке у Средњошколском центру „Милорад Влачић” у Власеници: Јована Стевић и Викторија Ђокић из Власенице, и Лана Вукотић и Валентина Лукић из Милића.
Иако су различитог темперамента и интересовања, повезује их љубав према књигама. У њиховим читалачким дневницима убиљежен је поприличан број прочитаних наслова.
Срећне су што су, под менторством своје професорице Српског језика и књижевности, Татјане Голијанин, имале прилику да учествују у овом пројекту и надају се да је ово само један у низу гдје ће показати љубав према своме језику.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
