Књиге и литература

У свету Толкинове приче (Тим Десете гимназије „Михајло Пупинˮ)

17. децембар 2022. Књиге и литература
Коментари
581 речи, ~3 минута читања

0%

О аутору

Татијана Минић, Дуња Младеновић, Александар Ђукић, Петар Сарван Десета гимназија „Михајло Пупин”, Београд

Црни коњи бијаху помахнитали па су престрављени јурили узагрепце односећи Јахаче у воду што је надирала. Њихови продорни крици бијаху заглушени хуком ријеке која их је односила са собом. Тад Фродо осјети како пада, и учини му се да хука и вртлог воде подижу и њега гутајући га заједно с његовим непријатељима. Ништа више није чуо ни видиo.

Џон Роналд Руел Толкин

*

Фродо је падао дуго, кроз бескрајну тмину. Освестио се бестелесан, изван Капије времена, где Сунце још није изашло. Далеко, у вечном мраку, чули су се крици Моргота, кога рођена браћа оковаше ланцима валарским да заувек труне изван света због својих недела. Између њих стајаху Деветорица, „али не као утваре, већ као краљеви који су некада владали људима, у својој пуној снази и мудрости, пре него што их је завела моћ прстена”.

Фродо је запрепашћено гледао црне Јахаче, који стајаше пред њим, а који не посезаше за прстеном који му је висио око врата ниједног момента, већ га потпуно игноришући, мрмљаше нешто међу собом на језику који већ памте само књиге староставне. „Ко сте ви?”, упита их Фродо. Јахачи се ускомешаше, али не одговорише. Утом се из мрака проломи један глас, зао и слаткоречив, окрутан и милозвучан истовремено: „Они су Деветорица, краљеви људи, највећи што их поља Велике реке дадоше. Пре много векова, више него што памте и најстарије песме, као најмудријим међу људима, најјачим међу смртницима „отхрањеним на месу вукова, подојеним млеком кобила, беху дати прстенови, да их учине највећима што икад ходаше овом сфером. Ево, ти их видиш, након што су преживели много векова људских. Стоје пред тобом као што стајаше пред зору првог јутра, кад је свет још био млад, поносит и моћан”. Јахачи се примакоше корак ближе Морготу, причајући међу собом, мада још увек Фроду неразумљиво. Наједном Фродо проговори, гласом који је био туђ и језиком који није био његов: „Лажи су све што вам Моргот може и рећи. Онај који се заклео да ће уништити све што пева, што се радује, живи и расте – лажима је скрио своје грехе. Ви нисте ништа више до похлепни господари људски, уплашени смрти, који су од слуге Морготовог добили прстен, након што побегосте од Битке безброј суза и издадосте своју крв заклевши се њему на верност. Сада сте само сенке, проклете заувек клетвама из старине, да не нађете мира док не будете имали прстен који мени виси око врата и који има само једног Господара, а који никада нећете бити ви, јер сте ништа више до његов понизни слуга. Ви нисте најмудрији нити најјачи што ходе овом земљом, они негде далеко кроте дивље коње зелених поља, а уз ваше црне коње јаше само смрт”. Јахачи устукнуше пред силним речима Фродовим. Он их чу и наједном разумеше њихову препирку. Тројица коњаника, попримивши људско обличије, исукаше своје мачеве и стадоше спрам Фрода. Шесторица се вратише ка Морготу, поново бледећи у сенку. Наступи страшна борба. Отрована сечива од челика судараше се у ковитлацу сенки и фигура. Када борба беше најстрашнија, један гласан крик, нељудски, језив, који је ледио жиле и најсрчанијима, проломи се кроз празнину. Она тројица, те и она шесторица Јахача, као да чуше позив свог господара, постадоше сенке, дубље и мрачније него икада пре, па нестадоше у мраку.

Фродо се пробудио ошамућен, далеко од Деветорице, али му се крик причињавао дуго негде у даљини.

Аутори:

Тим Десете гимназије „Михајло Пупин” у Београду: Татијана Минић, Дуња Младеновић, Александар Ђукић и Петар Сарван.

Ментор: Кристина Рајић, проф. Српског језика и књижевности

Фан фикција , Толкин , креативно писање ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600