Предложак
Владимир: Дакле, хоћемо да пођемо?
Естрагон: Хајдемо.
Не мичу се с места.
*
Владимир: Дакле, хоћемо да пођемо?
Естрагон: Хајдемо.
Не мичу се с места.
Естрагон: Три дана ништа нисам јео!
Владимир: Колико је сати? (Баци поглед на сат на великом зиду.) Пет и седам. Па малопре смо јели!
Естрагон: А, да, поделили смо онај сендвич.
Владимир: Како ме боли стомак! Откад ми је жена умрла, ништа на кашику нисам јео.
Естрагон: Још колико нам је овога остало?
Владимир: Сигурно још мало.
Естрагон: Мотај брже онда.
Владимир: Кад долази овај?
Естрагон: Обећао је да ће доћи до пет и десет.
Владимир: Још не могу да заборавим када ми није дао слободан дан за женину сахрану.
Естрагон: Али дао ти је цело преподне!
Владимир: Па, и то што кажеш, могао је и то да ми не да.
Естрагон: А и сећаш ли се букета који је послао? А оних јаја за Ускрс? Мислим да смо нас двојица добили најлепша.
Владимир: Можда ме и од њих боли стомак.
Естрагон: Звао ме је кум из Шведске на дочек код њега. Која смо смена тад?
Владимир: Мислим друга.
Естрагон: (Лупи се по глави.) Па ја сам пропустио авион!
Владимир: Можда има аутобуса. Еј, сутра ћемо моћи да кажемо да смо доживели трећи миленијум! А ћерка је л' иде с тобом?
Естрагон: Не, она је већ велика, са друштвом ће из средње.
Владимир: Е, је л' се сећаш колико смо мајица поцепали те 2007. године!
Настављају са радом.
Владимир: Јао, већ је пет и седам! Убиће ме жена.
Естрагон: Е, ја се због тога нисам ни женио! Ал' бих зато шефову жену...
Владимир: Где ли онај кепец навата онакву женску?!
Естрагон: Па шта мислиш?
Владимир: Је л' остала теби нека цигара?
Естрагон: Стрпи се док Он не дође.
Владимир: Уф.. Мука ми је више од овог места, сав сам се погрбавио!
Естрагон: А гледај мени руке, па се не жалим...
Владимир: Е, слушај шта сам скоро сањао!
Естрагон: Могу да замислим, ти само неке глупости сањаш.
Владимир: Стављам зрно по зрно нара у уста и не могу да прогутам ниједно, већ ми се само скупљају у устима!
Естрагон: Е, ти само на храну мислиш... А да чујеш ја шта сам сањао...
Владимир: Ај баш!
Естрагон: Ти си био ту, исто... Чекај... Можда ипак ниси ти... Чекај... Е да!
Владимир: Ај додај ми ту жицу.
Естрагон: (Додаје жицу.) Сви сте били ту и ја сам говорио и ви сте ћутали и покушавали да разумете и ја сам покушавао да разумем... И онда сам схватио, али ништа нећу рећи.
Естрагон: Ево га! Пет и седам. Чека ме жена.
Аутори: тим „Додоле”
Тим „Додоле” чине Даница Николић, Емилија Драшковић, Александра Миленковић и Бојана Јокић. Студенткиње су друге године Србистике на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Велика љубав према писаној речи имплицирала је одабир будућег животног позива. Књижевност је оно што их покреће, инспирише и отвара врата неким новим сазнањима. Ментор Кристина Митић је доктор књижевних наука и универзитетски наставник српске и компаративне књижевности.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
