0%
Предложак
Сви су повлашћени. Постоје само повлашћени. И остали ће такође једнога дана бити на смрт осуђени. И он ће бити осуђен. Шта мари ако је оптужени због убиства био погубљен зато што није плакао на погребу своје мајке? Саламанов пас вреди исто толико колико и његова жена. Она мала жена аутомат исто је толико крива као и она Парижанка која се удала за Масона или Марија која је желела да се за мене уда. Шта мари што ми је Ремон био друг или Селест који вреди више од њега? Шта мари што Марија данас даје усне неком новом Мерсоу? Схвата ли, дакле, тај осуђеник да са дна моје будућности...
А. Ками, Странац
*
Повлашћени изузетак
Сунце се губило иза планинских обриса, а у њему је расла тама, густа и тешка као тесто.
– Сви су повлашћени. Постоје само повлашћени! – рекао је Мерсо или му се учинило да говори.
Лице му је било згужвано и бело, а у глави комешање смисла и бесмисла. Остали ће једнога дана бити на смрт осуђени. И он ће бити осуђен. А ако је тако, да ли се може говорити о повлашћености и има ли је уопште или је све само ништавило и привид? Не може постојати повлашћено НЕШТО и НИШТА у исто време.
Саламанов пас вреди исто толико колико и његова жена – НЕШТО И НИШТА раме уз раме, корак уз корак.
Она мала жена аутомат исто је толико крива као и она Парижанка која се удала за Масона или Марија која је желела да се за мене уда. СВЕ ЈЕ РЕЛАТИВНО.
Шта мари што ми је Ремон био друг или Селест, који вреди више од њега? Шта мари што Марија данас даје усне неком новом Мерсоу? Схвата ли, дакле, тај осуђеник, то побуњено ја у мени, то угушено ја, да је са дна моје будућности отишао цео смисао мог живота, то јест она?
Мисли му се роје, плету, гужвају и губе у замршености без трунке светлости у себи.
– Нисам знао да је твоја љубав према њој тако велика, а емоција се сада може голим оком видети – напрслим гласом рече Селест и наслони се на зид.
– Нешто што не постоји, а види се голим оком, значи да постоји, а очи умеју и да издају, обману. Стално смо на том клатну НЕШТО – НИШТА; НИШТА – НЕШТО.
– Чинило ми се да је процветала од када те је напустила.
– Знао сам да си бездушник – рече Мерсо – али да ти на том месту лежи змија, то нисам очекивао.
– Очекуј и неочекивано.
– За разлику од тебе, ја сам имао шта да изгубим.
– Изгубљено – пронађено. Обично је да, кад неко нешто воли, он то и чува. Али видим да постоје случајеви где то не важи.
– За све постоји изузетак, као за ђаволе у анђеоском оделу – одмахну Мерсо.
– И најбољи преварант буде ухваћен кад умисли да је најбољи. Јер најбољи никад неће бити ухваћен.
– Када је неко чисте савести, не крије се и не затрпава речима. Хајде да на ову причу ставимо тачку. Све јесте релативно, све је НИШТА и НЕШТО у исти час, али изабрао сам да живим, и то не тек тако да трајем, постојим, течем. Хоћу да живим са њом. Ако је то ништа, нека у њему буде она и то ће бити нешто. Уколико је живот нешто, нека у њему не пропустим ништа, а нарочито љубав са њом. Погледај на моје падове са висине, али иди до ње и буди мој гласник.
Селест је тренутак оклевао и реч му је била на ивици усана, али је устао не рекавши ни реч. Корачао је погнут и са краја улице довикнуо Мерсоу, који је скамењено седео:
– Није ми на срцу змија. Арханђелска су ми крила.
Аутори: Тим „Економско перо II”
Душан Ранђеловић, Тијана Ђорђевић, Милица Митић и Наталија Јовановић
Ментор: Оливера Аризановић, професор Српског језика и књижевности
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.