Предложак
Сви су повлашћени. Постоје само повлашћени. И остали ће такође једнога дана бити на смрт осуђени. И он ће бити осуђен. Шта мари ако је оптужени због убиства био погубљен зато што није плакао на погребу своје мајке? Саламанов пас вреди исто толико колико и његова жена. Она мала жена аутомат исто је толико крива као и она Парижанка која се удала за Масона или Марија која је желела да се за мене уда. Шта мари што ми је Ремон био друг или Селест који вреди више од њега? Шта мари што Марија данас даје усне неком новом Мерсоу? Схвата ли, дакле, тај осуђеник да са дна моје будућности...
А. Ками, Странац
Посета
А јутро двадесет трећег октобра дочекао је уз своју мајку.
Старим сеоским гробљем ширио се мирис влаге и трулежи. У неправилном низу смењивали су се камени и мермерни споменици различитих облика. Запуштени гробови деловали су претеће док је киша добовала по њима. Уске стазе биле су једини путоказ и једини начин да се уморни људи пробију до гробова својих ближњих.
Бесциљно зурећи у мајчин гроб, Мерсо је замишљао неки бољи крај живота. Човек близу смрти осећа се ослобођеним и спремним да поново све проживи, али је и даље беспомоћан пред избором небеског судије... Погрбљених леђа и уморног погледа, пратио је поворку црних кишобрана у магли. Један елегантни кишобран одвојио се од гомиле и упутио ка скупоценом споменику заклоњеном каменим сводом. Некада је то било савршено сређено место, које су пријатељи и потомци преминулог редовно посећивали. Међутим, неколико година нико туда није прошао, нико није запалио свећу ни донео цвет. Каменорезац који је украсио овај споменик сигурно није могао ни да сања шта ће се његовом делу догодити. Староалжирски симболи, библијски цитат и нешто од француске иконографије били су само део онога што је красило овај гроб. Сада су ту једино долазили до изражаја висока трава, бршљан и маховина, као сведоци прохујалог времена.
Борац против времена – чувар гробља, иако стар и уморан, благовремено је уређивао овај језиви простор. Дани су једнолично пролазили, а гробови ницали. Тог дана сведочио је необичној посети. Велики црни шешир, отмено држање и француски парфем били су довољни да схвати ко је посетилац. Госпођа Картије, удовица и супруга преминулог, посетила је гроб након више година. Младић који јој се придружио био је предмет чуваревог чуђења. Госпођа Картије је постала главна тема разговора суграђана након што јој је муж преминуо. У почетку су то били изрази саосећања због изненадног губитка, али убрзо је људима засметала њена уздигнута брада. Удовици није приличила срећа, а то је био злочин који људи нису могли да опросте.
– Жена без морала... Тако је то данас – проговорио је чувар, као за себе, прилазећи Мерсоу.
Спустивши се на клупу поред њега, настави са опажањем:
– Нема више поштења. Више волим нешколоване а честите него школоване а непоштене.
– А шта мари ако неко не плаче на гробу свог вољеног?! Шта мари ако не плаче на погребу своје мајке?! – викну узнемирено Мерсо, први пут проговоривши нешто после дужег времена. – И шта ако је погубљен због тога? Зар је уопште битно како ћемо умрети?
Уследила је заглушујућа тишина. Одговора није било, мада га нико није ни очекивао. Чувар је немо пратио погледом елегантну фигуру госпође Картије док се ужурбано удаљавала. За собом је оставила чудесни раздор између мртвих и живих. Мерсо је наставио својим путем, бесциљно лутајући по гробљу, потпуно сам. Кретао се кроз свет према коме је сада био заувек равнодушан. Могуће је да је прошао поред свог гроба, а да га није ни приметио...
Аутори: Тим Књижевни квартет (Јована Величковић, Млађана Живадиновић, Сара Стојановић, Дуња Соколовић)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
