,,Језика, брате, језика, не вина и ракијеˮ
Владимир: Хоћемо да пођемо?
Естрагон: Хајдемо.
Не мичу се с места.
Беше већ позна ноћ, стари знанци опет су се састали и ситни сати већ одмакоше. Друго време, две деценије прођоше, а исте личности, исти осмеси и исти пороци осташе. У старој нишкој кафани ,,Мића штрокаˮ, која је и ове ноћи пуна весеља, дима и ракије, са зидовима од испуцале ламперије и подом с оштећеним паркетом, вечерас се два стара познаника присећају ондашњих времена и настављају са својим испреплетаним судбинама.
Деведесете су биле буран период и носе још бурније успомене људи тога доба. Држава која пропада у инфлацији и ратовима приморава човека на голи опстанак. Још један Владимиров пут као потрага за егзистенцијом и водио водио ка Грчкој, деловао је као и сви досадашњи. Проћелав, крупан човек са торбом шверцоване робе напето је испијао можда већ треће пиво у Грчкој таверни, док је у току била неизвесна утакмица. Средином утакмице направи се гужва око Владимировог стола, која је у њему будила осећај непријатности. Тамнопути Грк здепастог раста потпуно случајно обара и просипа Владимирово пиво, и то бива кап која прелива и ону другу чашу. Чврст карактер и Владимиров српски его нису дозволили да се ситуација мирно заврши. Кроз пар секунди, без имало промишљања, Владимир устаде и зада први ударац који Грка по имену Естрагон не оставља равнодушним. Масовни немир је завладао таверном. Грци су добацивали псовке на свом језику, док је Владимир узвраћао најсочнијим и најкреативнијим српским псовкама и настаде свеопшта туча. У таверну упада полиција и хапси учеснике туче. Неочекивано, грчки затвор спаја непријатеље који као да су заборавили на пређашњи догађај. Кроз разговор уочише да и нису толико различити-два шверцера која су делила исту ћелију, без устручавања поделише међусобно своје животне приче. Након краћег боравка у затвору, захваљујући Естрагоновим познанствима и корупцији која влада сваким сегментом људског друштва, сада већ два пријатеља, напуштају своју ћелију и свако се враћа свом замршеном путу.
Године пролазе, али људи се не мењају. Уплевши се у опасне и смртоносне послове, данас средовечни Естрагон нашао је уточиште код старог пријатеља. Није морао ни пита где да пронађе Владимира, већ се одмах сетио старе нишке кафане из затворских прича. За највећим столом, јединим са неисцепаним, црвено-белим карираним стољњаком, седео је Владимир и уживао уз музику и пиће. Понети успоменама уз већ празан бокал старе српске шљивовице и пар поломљених чаша, приче и сећања одјекивале су све гласније кафаном. Стари познаници нису ни слутили да им прети опасност и да ће њихова прича заинтересовати полицајце у цивилу за суседним столом. Занесени атмосфером, открили су детаље својих мутних послова. Усред испијања небројане чашице ракије, осетише хладан метал полицијских лисица око својих зглобова. Мамурни, буде се везани лисицама за решетке, не схватајући где се заправо налазе. Пред очима им се привидно појављује празан бокал испијене ракије која је завладала њиховим обамрлим телима.
Естрагон: Млого добар овај сливовица!
Владимир: Добра је, добраа!
Естрагон (клима главом)
Владимир: Хоћемо да пођемо?
Естрагон: Хајдемо.
И даље се не мичу с места.
Аутори: тим „ПлумБум ЈСОˮ: Лука Јовановић, Николина Нешић, Андреа Мицић и Јована Китановић, ученици III/1 Гимназије „Светозар Марковићˮ у Нишу
Ментор: Александра Вучевски Ђорђевић, професор Српског језика и књижевности
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
