Црни коњи бијаху помахнитали па су престрављени јурили узагрепце односећи Јахаче у воду што је надирала. Њихови продорни крици бијаху заглушени хуком реке која их је односила са собом. Тад Фродо осети како пада, и учини му се да хука и вртлог воде подижу и њега гутајући га заједно с његовим непријатељима.
Ништа више није чуо ни видио. Борио се за ваздух док му се цело тело грчило и отимало. Испрва је све зaнемело, а с агонијом су почели и пригушени крици жена. Пакао је отворио своја врата и вода је однела публику. Да није окова, само да није окова... да није тих окова.
Док су га вадили из базена, директор је покушавао да изведе публику из сале.
Са балкона се није могло много видети. До малопре ово је била само још једна магична ноћ у циркусу. Отпочело је животињама, коњаници су марширали уз раштимовани оркестар, такт се губио у жељи да лимењаци бљеште јаче но светло рефлектора. Финале вечери свакако је морао да буде он, Мајстор магије и обмане, Велики Фродо! Тако је требало, али није било суђено.
Плесао је као марионета док му је кроз нос јурила вода, али то није покренуло публику. Ипак је потребно много више да се њихове стиснуте усне помере у знак дивљења, а задрто срце поскочи од узбуђења. Али, платили су да им неко пообара вилице и разрогачи очи, а циркус „Звездана ноћˮ увек испуни што обећа. И тако, помахнитале ударце песницама кроз воду, заменило је непокретно, беживотно тело.
„Он се дави!ˮ, чуло се из првог реда. То је било довољно да се пробуде, да скоче на ноге и широм отворених очију гледају призор пред собом. Неки су нагрнули да што боље виде, али већина се просто следила, остала смрзнута рашчепљених уста. У базену је леш плутао. Оркестар је укочено застао. Мук. Језивији од крешенда пратио је Фродов последњи наступ пред захтевном публиком.
Тело му је лежало као просуто по бини са све остацима ланаца који су га обавијали. Кљештима су их резали, јер је време пребрзо цурило...
Вадили су га читавих пет минута свесни да спасавају покојника. Дестак њих, који су га вадили, сада су шапутали крстећи се, док је шуштање њихових молитви одзвањао празном двораном.
Без икога на вратима, људи, један по један, уз изненадни земљотрес кренули су да навиру ка бини. Публика се стуштила назад на своја места и громогласним аплаузом поздравила генијални чин.
Испратили су га уз овације и цвеће.
Аутори:
Тим „САЈˮ: Сташа Раденковић, Андрија Живадиновић и Гаврило Марковић, ученици IV/8, математичког одељења Гимназије „Светозар Марковићˮ у Нишу
Ментор: Александра Вучевски Ђорђевић, професор Српског језика и књижевности
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
