„Варкаˮ
Oдлучио је да по сваку цијену оствари своју замисао. Знао је да га чекају многе препреке, али одустајање није била опција. Лаганим кораком, кренуо је до своје мале радионице.
Дошавши до ње, отвори оронула врата, уз звук звонцета уђе и сједе за своју машину, надајући се да ће ускоро неко прећи праг. Размишљао је како да занат усклади са отменим свијетом Париза. Његово размишљање прекиде непозната фигура на вратима. Ситна грађа, мршаво тијело и блиједо лице заинтригирали су Растињака. Незнанац је полако пришао радном столу, а занатлија га је поздравио и упитао: ,,Шта вам треба, господине?ˮ
,,Колико би коштало да закрпите ове панталоне?ˮ, питао је пружајући му комад тканине.
Растињак слијеже раменима. ,,Колико рупа има? Једна, двије, три... То ће бити.... хммм ... три-четири франка!ˮ
Чудећи се цијени, човјек замоли занатлију да умањи цијену свог рада. Растињак се сажалио на биједног човјека, знајући и сам у каквој је ситуацији, те је одлучио да панталоне закрпи бесплатно. Човјек му се са осмијехом захвалио и рекао да ће убрзо доћи по њих.
Занатлија се бацио на посао. Док је концем шио рупе, примјетио је да су панталоне сашивене од доброг материјала, али није пуно размишљао о томе. Брзо је завршио посао.
Незнанац се вратио. ,,Жао ми је што се раније нисам представио. Ја сам Алберт. Желим да наградим твоју доброту тиме што ћу ти испунити било коју жељу.ˮ
Растињак у невјерици упита: ,,А,шта ми ти можеш испунити?ˮ
,,Пожели, па ћеш видјети!ˮ
Иако је знао да је то немогуће, занатлија изговори: ,,Желим да ми радионица буде успјешна.ˮ
Алберт удари дланом од длан и Растињак се нађе у потпуно новом окружењу. Врата, прозори и машине нису више стари и оронули, радионица је велика, а гомила људи испред стоји и чека свој ред. Растињак је свјеже обријан и ошишан, обучен у ново одијело. Напокон је био срећан.
„Могу ли добити своје ствари? Журим на посаоˮ, ријечи муштерије су га вратиле у стварност.
Аутори: тим „Сенијаˮ
Назив тима „Сенијаˮ направљен је од почетних слогова презимена чланица: Мануеле Секулић, Марије Николић и Ање Јањушевић. Оне су ученице СШЦ „Милорад Влачићˮ у Власеници, Мануела је гимназијалка, док су Ања и Марија ученице првог разреда фармације. Одлучиле су да учешћем у овом пројекту открију имају ли дара за писање и надају се да неће разочарати ни своју професорицу Татјану Голијанин, нити тим који је осмислио овај занимљиви задатак.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
